Sve je više "modernih amazonki" i impotentnih metroseksualaca
-Plavo je za bate, a roze za seke
-Žene i dalje žele "svoje heroje"
-Žene nose i "suknju" i "pantalone"
-Borba za mesto pred ogledalom
Naslov bestselera koji je napisao Džon Grej, "Muškarci su sa Marsa, a žene s Venere", davno je probušen štiklom urbane žene.Danas u Srbiji, čini se da je situacija potpuno obrnuta - žene kao da su pale s Marsa, a muškarci doputovali s Venere. Temom "obrnute" seksualnosti bavili su se između ostalog Jovan Marić, naš poznati seksolog, i Isidora Bjelica, koji pišu o tome kako su Srbi bogovi, a Srpkinje boginje u krevetu, mašine za seks. Bilo da je ideja o metroseksualnom muškarcu doputovala sa zapada, sa modernizacijom društva, ili je latentno postojala na ovim prostorima oduvek, danas je moderno biti "metro". Mali blajhani Milan Stanković, šarmantni Boško Jakovljević, dugokosi Aleksandar Kapriš, su samo neki od predstavnika nove armije muškaraca - onih koji se hrane makrobiotički, a ispred ogledala provode sate i sate... Sada su "in" žgoljavi muškarci bez imalo androgena i testosterona u sebi, oni koji će ići sa vama u šoping i brinuti da li su im cipele i kaiš uvek u istoj nijansi. Prema istraživanjima žene žele nežne, pažljive, romantične, ranjive muškarce. Da li su u tim svojim željama potpuno iskrene? Isidora Bjelica kaže "Mi smo kobajagi patrijarhalna sredina, ali u njoj žena vlada iz pozadine. Iza mačo muškarca ovde stoji mačo žena."Prema anketi sprovedenoj krajem 2008. godine sve je više onih žena koje žale za starim, dobrim muškarčinama, za onima kojima se diže na ženu, a ne na svoj odraz u ogledalu. Seksolozi upozoravaju da "modernizacijom" društva, jačanjem žena, muškarci mekšaju. Ovo, prema njihovim ocenama, loše utiče na seksualnost i reprodukciju. Kažu da žene postaju isuviše dominantne, te da zbog toga što one jačaju - muškarci slabe, hiljadama godina naviknuti na svoju ulogu lovca u igri "mačke i miša". Sa gubitkom moći da dominiraju gubi se i njihov libido i potencija. Zašto muškarci zaziru od jakih žena? Objašnjenja psihologa su raznovrsna... Zato što moderna žena preuzima na sebe ulogu uspešne poslovne žene, a zadržava ulogu domaćice u kući, i seks-boginje u krevetu te izaziva strahopoštovanje i kompleks niže vrednosti u muškarcu. Zato što je, prema mišljenju drugih, moderna žena izložena velikom stresu na poslu, a to se loše odražava na njenu ulogu zavodnice, i na njeno raspoloženje za "kućne" i "krevetske" aktivnosti. Međutim, ima i onih, malobrojnih, koji krivicu svaljuju na žene satanizovanjem uspešnih, poslovnih žena, i tvrdnjom da postaju 'bezosećajne mašine' koje ne mare za ljubav i porodicu. U knjizi "Psihijatrija danas" objašnjena su biološka razmatranja seksualnog ponašanja, međusobna uslovljenost muških i ženskih polnih uloga i seksualnog ponašanja polova. Autori knjige, lekari u kliničnom centru iz Niša, napominju da društvene okolnosti značajno utiču na formiranje seksualnih uloga i seksualnosti uopšte, ali nemaju bitnijeg uticaja na sado-mazo obrazac seksualnog ponašanja, što ukazuje na dominantnu ulogu bioloških faktora. Stara poslovica "O ukusima se ne raspravlja" je dokazana time što neki muškarci vole sitne, krhke i pokorne žene; one u njima bude zaštitnički nagon. Drugi, međutim, smatraju da su krupne žene sa izraženim oblinama znatno uzbudljivije. Neki pak najviše vole kad su žene jake kao ličnosti i kada mogu da im pariraju u svemu. Ima i onih kojima se zapravo najviše sviđa kada je žena ta koja dominira u vezi, kada je ona ta koja "nosi pantalone". Sigmund Frojd i mnogobrojni psiholozi i psiho-analitičari nakon njega, proučavali su Edipov kompleks, i urođenu seksualnost. Ipak, nije sve uslovljeno genetskim nasleđem. Neka novija ispitivanja pokazala su da to što su mnogi muškarci naklonjeni dominantnim ženama ne mora da ima veze sa time što su imali jake majke. Dokazano je da su muškarci kojima je znatno snižen nivo testosterona u krvi tolerantniji, i manje agresivni. Pokazalo se da takvi muškarci prilično loše funkcionišu ukoliko su dominantni u vezi ili ukoliko su ravnopravni sa partnerkom; oni prosto obožavaju dominantne žene i uživaju u tome da ih one vode kroz život. Pitanje je samo: da li žene to vole? Ko je ovde jači pol? Jedan Iranac bio je prinuđen da zatraži razvod, jer nije više mogao da trpi batine koje je dobijao od svoje supruge. Nesrećni suprug radio je kao čistač u hotelu, pa je često dolazi kući kasno noću. Njegova supruga, međutim, nije verovala u njegov "prekovremeni rad", pa ga je po povratku kući često mlatila. "Ponekad dođem kući kasno, jer je bilo dosta posla u hotelu. Moja žena misli da lažem i da se smucam unaokolo", požalio se muškarac. "Prebije me gotovo svake večeri. Ona je visoka i snažna i ja joj ne mogu ništa". Čovek je zatražio sudsku pomoć, uz opasku da ne želi da se vrati kući. Muškarčina na prvi pogled Naučna ispitivanja su pokazala da se na prvi pogled može utvrditi koji muškarci "pucaju" od testosterona. Muškarci koji imaju višak muških polnih hormona, pa su samim tim i muževniji, i bolji u krevetu imaju duži domali prst od kažiprsta, izraženu maljavost, istaknutu adamovu jabučicu, veliki polni organ, i jaku vilicu. Amazonke nisu puka mitologija Mit o divljim i opasnim ženama-ratnicima datira iz najstarijih vremena ljudske istorije. Susrećemo ih još kod Homera, potom kod grčkog istoričara i moraliste Plutarha (oko 50 - 125 n.e.), Pausanija i u gotovo svim "Aleksandridama", pričama koje govore o ratnim pohodima i uspesima grčkog osvajača Aleksandra Velikog (356 - 323 p.n.e.). Čak ni antički junaci, kažu predanja, nisu mogli ostati pošteđeni okršaja sa moćnim Amazonkama, beskompromisnim ratnicama, koje su se borile hrabro i do poslednjeg daha, a muškarce smatrale inferiornim bićima, korisnim samo za oplodnju i produžetak vrste. Pokušaji da se mit o Amazonkama naučno dokaže, na žalost, nikada nisu uspeli. Pioniri u pokušajima da obelodane i dokažu postojanje Amazonki bili su stari paganski istraživači i arheolozi. Danas, kao istorijsko nasleđe o njihovom postojanju svedoče brojne misteriozne grobnice, nadgrobne humke i trofeji, pismene zabeleške o zagonetnim svečanostima i žrtvenim obredama. Sve ovo svedoči o postojanju zagonetnog plemena žena-ratnica, međutim nepobitni dokazi su pronađeni tek u XXI veku, u blizini Pokrovke, u Rusiji. Tamo je arheološkim iskopavanjima otkriveno drevno naselje i grobnice za koje se tvrdi da pripadaju divljim i moćnim Amazonkama.
Нема коментара:
Постави коментар