Deca Bogataša

Mali pab pored peščane obale vrveo je od glasova i smeha pijanih učenika i okolnih meštana koji su bili redovni posetioci Zlatnog Lava u Katerini. Ovo naizgled mirno mestašce, smešteno na dugim peščanim plažama severozapadne Grčke, odisalo je harmonijom i veseljem kroz koje su studenti Sent Endru, privatnog univerziteta provodili svoju školsku godinu. Naravno, nisu svi učenici imali privilegiju da prisustvuju nedeljnim okupljanjima 'Lavova' u malom pabu na samoj plaži.
-Bonasera!- crnokosi mladić provukao se kroz masu zajapurenih ljudi stavivši veliku kriglu dopola ispijenog Nosto Azzura na uglačani drveni sto u zatamljenom i zadimljenom ćošku. Njegove krupne i čvrste crne lokne dodirivale su mu nemarno, razvijena ramena.
-Opa Don Žuan je stigao na vreme... kako neobično iznenađenje!- sujetno, nepogrešivim britanskim akcentom primeti visoki, mršavi mladić, pomerivši pritom kosu sa ožiljka na svom belom i visokom čelu i povukavši još jedan dim iz kubanskog tompusa koji je nonšalantno držao u desnoj ruci. Pre nego što je Italijan mogao bilo šta da odgovori devojka koja je sedela pored britanca se zakašlja.
-Lari! Pobogu nisam li ti rekla da ugasiš tu prokletu cigaru?- Devojka blago udari britanca laktom. Od dima tih nepodnošljivih tompusa je uvek osećala čudno stezanje u grlu. Lari sa kojim je do pre par minuta pričala u šali drsko je odmeri poput nekog nervoznog i agresivnog uljeza a potom nevoljno ustade od stola.
-U redu dovršiću svoje uživanje napolju.- promumla nevoljno mladić dok je ustajao od stola pućkajući najskuplji i najpoznatiji kubanski tompus 'Romeo and Juliet'.- Samo da znaš, Estelle, da je ovo 'sranje' kako ga ti nazivaš pušio i Vinston Čerčil.
Devojka srknu gutljaj crnog vina iz svoje visoke čaše i drsko odgovori.
-Oh oduvek sam mrzela političare, pogotovo britanske!- uskliknu ona a oči joj se vatreno zaplamtaše. Lari koji im već beše okrenuo leđa se okrete i zaškilje očima. Kao da se zagrcnuo pre no što je odgovorio.
-Jel? Ni ja nikada nisam voleo francuske brinete!- uz smeh mladić se izgubi u gomili ljudi.
-Marko! Baš dobro što i stigao, mislili smo da nećeš doći. Sedi, nema potrebe da stojiš.- devojka koja je po svoj prilici bila francuskinja se ljupko nasmeši i otpi još jedan gutljaj vina. Odista Estelle Jolie bila je podpredsednica 'Lavova' i vrlo uspešna u socijalnim krugovima privatne buržujske škole. Marko Petriči se nasmeja i sede klimnuvši glavom i otpivši malo piva.
-Estelle Jolie!
-Da, da to je ona. Dolazi ovde svake subote.- reče gospodin Dimitros, sredovečni i oniži grk, gazda 'Zlatnog Lava'. Gospodin Dimitros je nemarno brisao čaše i krigle zabrinuto posmtrajući svog mladog i nešto višeg rodjaka Artioma. Artiomu se oči zaokružiše a usta lako otvoriše dok je posmatrao sedamnaestogodišnju francuskinju, očigledno zanetu u razgovor sa svojim kovrdžavim tamnoputim prijateljem. Bila je to koketna i samouverena (na prvi pogled) devojka, u suknji koja je zbog svoje oskudne dužine izgledala (ali samo izgledala) prosto. Bila je to devojka ravne, duge i guste koste boje čokolade koja je isijavala bakarnim sjajem, i pravilnih, ali ne oštrih, gospodskih crta lica, bila je visoka i privlačna, zgodna devojka, devojka kakva je retko mogla da se vidi u Grčkoj među lokalnim stanovništvom.
-Da, da... to je ona.- nastavi gospodin Dimitros tihim glasom punim strahopoštovanja.- Čuo sam da je njen otac izgubio milione....Hiljade i hiljade je potrošio na imanja, na velelepne kuće, čuo sam da je za svoju ćerku mezimicu kupio i renovirao zamak u Škotskoj, balsku dvoranu, hiljade i hiljde su otišle na univerzitet, skupa kola, motore, markiranu odeću, privatne lekare, terpeute, trenere i profesore...
Artiom ga prekide prekorno.
-Bah! Gopoda i gospođice! Ona može da ima sve što poželi! I ona i njeni mali drugovi! Nisu one takve dame!- Artiom, visok i vitak mladić, neispavanog i ispijenog izgleda zavisnim glasom odbrusi, pljunu zgađeno i prostački, a potom nastavi kao protiv svoje volje.- Treba ih pobiti, Kostas! Mali buržuji! Mrzim ih! Mrzim ih!
Kostas Dimitros ražalošćeno pogleda svog nećaka saže se napred i prošaputa tiho.
-Ljubomora je rđav prijatelj sine moj. A studenti Sent Endrua su nam pomogli da stanemo na noge.- uzdahnu Kostas.- Biznis bi propao da nema ove dece. Vidiš li sto za kojim ona sedi?- gazda pokaza svojim debelim crnpurastim prstom ka stolu za kojim su francuskinja i italijan veselo čavrljali i nastavi.- Tu sedi elita. Vrh. Krem de la krem medju studentima. Svi koji sede tamo su rado viđeni gosti a njihove porodice su imućni svetski veleposednici i biznismeni. Život nije uvek fer...
-Meni sve ovo ne izgleda kako treba. I kako samo ona izgleda! Novac i lepota: to je previše! Kad je devojka tako bogata i popularna nema pravo da bude i lepotica. A ona svakako jeste lepotica... Sve je dobila ta devojka, sve! Posle se pitam zašto moja sestra svako veče plače! Sirota mala...
-Lidia? Zašto?- Dimitros se štrecnu ali nastavi marljivo da briše čaše.
-Izgleda da se zaljubila!- nevoljno promumla Artiom.- Ljubav! Kakva budalaština! Sirota mala nema nikakvih šansi pored ovakvih vrtirepki.- on podiže čašu uza ka Estelle i kao da nazdravlja nečemu navrnu je ispivši sve do poslednje kapi pa posle male pauze nastavi pomalo mamurno.- Izgleda da je u pitanju neki od studenata! Nije htela da kaže ništa više. Verovtno ju je neki tatin sin odbio. Proklet bio!
Kostas slegnu ramenima i poče da briše šank dok je nestrpljivo gledao na sat. Kazaljke su pokazivale pola sata po ponoći. Uskoro bi trebalo da se završi nedeljno okupljanje lavova. Baš u tom trenutku u pab ušeta krupna i zgodna plavuša odsečnih, oštrih i odlučnih crta lica i pomalo vodnjikavih plavih očiju. Njen teatralni ulaz propratilo je bučno treskanje vratila i ritmički usklađeno lupkanje visokih štikli nje i njenih drugarica koje su je poput služavki okruživale i pratile sa strahopoštovanjem. Trejsi Džejkobs: večito u centru pažnje. Predsednica popularnog udruženja 'Lavovi' i sadašnja 'kraljica Sent Endrua', osim toga što je bila privlačna i zvanično najbogatija osoba na univerzitetu odavala je utisak izuetno plitke i priglupe osobe. Trejsi elegantno odšeta do stola za kojim su sedeli Marko i Estelle i pomalo zvanično se pozdravi sa njima poljubivši Estelle u obraz.
-O draga! Nemaš pojma koliko mi je milo što si ovde! Tvoja podrška bi mi veoma značila na predstojećim izborima za predsednika kluba i ovogodišnju univerzitetsku kraljicu!-. mis Džejkobs se pomalo zacrvene bilo joj je neprijatno što je bila tako direktna, ali ona jednostavno nije mogla da smisli bolji način da istakne da bi Estelle Jolie ''morala'' da glasa za nju ove godine. Estelle se ironično osmehnu i nasloni na prozorsku dasku. Lice joj je bilo čežnjivo, živahno, puno unutrašnje snage, i pomalo misteriozno tajantveno, kao i uvek. Pored nje Trejsi Džejkobs je izgledala tako plastično i veštački, nekako pomalo bledunjava od višeslojnog pudera koje je redovno nanosila na svoje lice.
-Bien sur, ma cherie! Bien sur!- slatkastim glasom reče Estelle a onda se uhvati za glavu.- Oh mon dieu! Mislim da mi nije dobro... Prilično je kasno. Možda bih trebala da prilegnem.
-Ispratiću te do sobe...- Marko ustade od stola i kavaljerski joj pruživši ruku.
-Tsk, tsk, tsk.... Ne tako brzo dragi moj Mark!- Trejsi ga potpuno neumesno povuče za rukav a onda izmenjenim maznim glasom nastavi.- Naravno ti ćeš i ove godine glasati za mene?
-Da. Svakako to će biti neophodno! Zar ne?- oštro i podrugljivo odgovori Marko dok je požurivao Estelle ka vratima ne sačekavši da Trejsi shvati njegov drzak komentar.
Njih dvoje prođoše pored grupe studenata koja je veselo plesala, pored visokog mladića poluduge plave kose koji je sedeo malo dalje za šankom i koji im uputi otvoren pogled dok su prolazili i pored gazde i njegovog već pijanog nećaka koji ih otpozdraviše sa 'Kalinihta' dok su izlazili.
-Konačno svež vazduh! Mamma mia! Mislio sam da ću se ugušiti od onog njenog parfema!- zavapi Marko dok je udisao svež, morski vazduh.
-Hm... Da miriše kao neka jeftina kopija, ali veruj mi: nije! To je novi MaxMara i košta mnogo!.- Estelle procedi kroz zube skinuvši sa sebe masku umorne devojke, vatra joj ponovo zatitra u očima.- Naravno moj Dolce8Gabanna, Poison, je najbolji!
Na nekoliko koraka od sebe Estelle ugleda svoju najbolju rođaku Alienor, ona se zatrča i zagrli je temperamentno.
-Alienor! Je ne crois pas! Gde si bila?
Lari je stajao sa strane i sa simpatijama posmatrao kako se Estelle baca među raširene ruke zgodne, crnokose devojke. Alienor Desinnocent. Sitna, vatrena, lepa i izuzetno pametna.
-O vidim da si ugasio svoju smrdljivu cigaru, Lari!- drsko primeti Estelle. Alienor se nasmeja, oduvek je volela neposrednost svoje prijateljice. Lari se pomalo zbuni i blago pocrvene.On je VOLEO svoje tompuse. Estelle nastavi drsko i odsečno. –Ha! Ne voliš francuske brinete ali uživaš društvo francuskih crnki. Vrlo dobro!
Alienor pomalo porumene.
-Samo kad smo pobegli odande!- Marko Petriči se ubaci u razgovor a Larija obli uobičajeno bledilo.- Ona guska mi zaista ide na živce!
Marko stisnu pesnice i mrsko procedi kroz zube.
-Mrzim glupe žene. One bi trebale da postoje samo na jednom mestu!
-U tvom krevetu?- našali se Alienor.
-Ne!- Marko zgađeno odmahnu glavom.- Na vešalima.
Lari pretrnu ali Estelle i Alienor se nasmejaše.
-Pa milo mi je da smo večeras svi u dobrom raspoloženju.- Estelle uzdahnu pogledavši u zvezdano nebo iznad sebe.- Uostalom noć je tek počela.
-Dobila si pismo od oca...- Reče Alienor izvdivši belu kovertu iz džepa svoje teksas jakne i pruživši je Estelle.
-Bon! Taj čovek nikada neće naučiti da koristi računar zar ne?- Estelle se smejala zgrčivši pismo u šaci. Noćas je bila posebno vesela ili je to bio samo uticaj spektakularnog grčkog crnog vina...
Marko i Alienor su se takođe smejali dok se Lari zatuljeno smeškao pronicljivo gledajući sve oko sebe. Ne čekajući odgovor Estelle se izula i potrčala ka samom rubu peščane obale šljapkajući bosim negovanim stopalima po slanoj morskoj vodi i pozivajući Alienor da joj se pridruži.
-Vas Alienor!- Estelle je mahala ali nije morala dva puta da ponovi Alienor je sa izrazom oduševljenja bosa dotrčala i priključila se šljapkanju po bistroj i penušvoj morskoj vodi uživajući u blagom dodiru sa peščanim tlom. Marko slegnu ramenima kada su im se on i Lari priključili.
-I je si li ga videla? Jel bio tamo?- upita Alienor provokativno.
-Koga?- Estelle je znala o kome je reč ali je htela da se igra.
-Tu sais! Ton pettit ami!- zakikota se Alienor.
-Ah bien sur ma cherie! Ali znaš šta? On mi nije dečko... Teško da bismo se uklopili po temperamentu i nacionalnosti....- Estelle sanjivo reče opijena mirisom mora, srebrnkastim mesecom koji se smešio na prozračnom nebeskom svodu..
Lari se trudio da upotrebi svoje oskudno znanje francuskog kako bi otkrio o kome je reč dok je Petriči zamišljeno gledao u plahovitu morsku vodu. U daljini su se čuli koraci.
-Kasno je. Mislim da bi bilo bolje da se vratim u sobu.- Marko reče namrštivši se.- Ciao.
-Aurevoir!- Alienor veselo mahnu a Estelle otpozdravi klimnuvši glavom.
-Gde smo ono stali?- Alienor se zamisli.- A da, kod tvog ljubavnika, slatkišu! Efikasnost je ono što se sada zahteva od tebe!
-Alienor! Prekini! On mi nije nikakav ljubavnik! Pa ja tog momka uopšte ne poznajem! Ne znam apsolutno ništa o njemu. Osim da zajedno idemo na uni.
-Ali znaš sasvim dovoljno!- Alienor se zagonetno osmehnu.- I kakav je?
Lari je hteo da sazna o kome se radi ali je ipak odlučio da ćuti.
-Il est ideal! Il est beau, haut, blond, avec les yeux verd, peut etre les yeux bleu. Je ne sais pas!- Estelle odgovori i poče da peva sanjalački i veselo kao da nije svesna Larijevog i Alienorinog prisustva.- Tu m'avais dit ce garçon est volage. Fais attention il va te faire souffrir! Pourtant près de lui je vis sur un nuage….Et le bonheur danse sur mon sourire! Et moi la fille libérée….Confondant le jour et la nuit, pratiquant l'amour buissonier, comme un défi... A quoi sert de vivre libre quand on vit sans amour? A quoi sert de vivre libre quand on vit sans amour?
-O ne opet ta pesma!- uzviknu Alienor.
-Ćut, ćut da čuješ nastavak.- Estelle je prekori i nastavi.- Toi mon amour, mon ami quand je rêve c'est de toi mon amour, mon ami quand je chante c'est pour toi mon amour, mon ami! Je ne peux vivre sans toi, mon amour, mon ami, et je ne sais pas pourquoi ah ah ah ah ah ah ah ah ah….
Lari nije hteo ni u kom slučaju da je prekida jer ispod ledenog brega fasade tipičnog britanca bila je i sentimentalna strana, a njemu se zapravo svidela pesma i način na koji ju je Estelle pevala.
-Je n'ai pas connu d'autres garçons que toi. Si j'en ai connu, je ne m'en souviens pas. A quoi bon chercher, faire des comparaisons! J'ai un cœur qui sait quand il a raison et puisqu'il a pris ton nom… On ne sait jamais jusqu'où ira l'amour et moi qui croyais pouvoir t'aimer toujoursQui je t'ai quitté et j'ai beau résister. Je chante parfois à d'autres que toi un peu moins bien chaque fois…- Baš u trenutku kada je Estelle Jolie ponovo želela da otpeva refren neprijatno zakašljavanje je prekide. Levo od nje stajala je bleda devojka svetlosmedje, gotovo plave kose i upadljivo tamnih očiju. Visoka i vitka devojka je očigledno bila nepoželjna pošto Alienor poprimi zabrinut izraz a Estelle se namršti. Martina je bila poput utvare večito nepoželjna, bleda i upadljiva. Lari mahnu svima i bez reči polako krenu ka domu.
-Kuja!- svetlokosa devojka uskliknu nešto na svom maternjem jeziku a potom coknuvši nekoliko puta nastavi na engleskom.- Lepo... vrlo lepo...
Estelle zausti nešto da kaže ali je Alienor nagazi kako bi je opomenula.
-Da. Šteta što je ovde odjednom postalo tako zagušljivo. Bože Martina, kakvo čudo! Do malo pre je moglo sasvim normalno da se diše ali sada...- Estelle trepćući odbrusi a potom se osmehnuvši se okrete ka mladiću koji je stajao pored nje.
-Dobrij v'ećer Nikolaj.
-Bal'šoje spasiba, Ja saglasen krasivice.- visoki plavokosi mladić paperjaste loknaste kose odgovori.
-Prekinite! Ništa ne razumem!- Uzviknu Martina uvredjeno.
-Ne pominjaješ? Ah plahoj glupa!- Estelle reče te ona i Nikolaj razmeniše poglede pune podsmeha i on se zakikota dok je Alienor bila uzdržana. Kao da nisu primeđivali Martininu ljutnju, i njen bes kada su i posle upozorenja nastavili da pričaju na ruskom.
-Dobro Martina, možemo i na engleskom mada ja volim ruski...- Estelle se koketno i pobedonosno osmehnu. Nikolaj pomalo pocrvene.
-Magul'i ja minutku pagavarit' s vami?- Nikolaj reče nervozno. Estelle klimnu glavom i prošaputa Alienor
-Želi da priča sa mnom. Tu sais... pouvre garcon. Il n y a pas de chance! Odmah se vraćam.- Estelle prošaputa a Alienor slegnu ramenima. Dosađivala se dok je posmatrala Martinu kako kipti od besa. Nikolaja i Estelle koji su pričali na ruskom na nekoliko koraka od njih.
-Vi gavarite pa' Ruski?-Nikolaj uzbuđeno primeti.
-Da. Kanešna. Pa' ruski, pa' francuski, pa'anglijski, pa'niemecki, pa' serbskij.- Estelle zadovoljno klimnu glavom.
-Ne mogli bi vi praviesti s nami etat većer?
-Njet.- Estelle omahnu glavom i oštro pogleda u Martinu.- Spasiba za priglašenije.
-Ah, padaždite jiešćo niemnoga...- Nikolaj je zamoli da ostane još malo ali Estelle odlučno odmahnu glavom. Nije trpela tu glupu Martinu.
-Skolka vam ljet?- Nikolaj upita prošavši rukom kroz svoju kovrdžavu grivu pre nego što je Estelle uspela da odgovori na prethodno pitanje.
-Siemnacat.- Estelle reče da ima sedamnaest godina i okrete se da pođe ka Alienor.
-Harošij krasivice. Razrešite pravadit-vas damoj?- Nikolaj se ponovo zacrvene.
-Oćen sažaleju... nevazmožna. Moram da se vratim sa svojom rođakom.- Estelle se kretala ka Alienor koja je izgleda bila u žučnoj raspravi sa bogatom hrvaticom Martinom.
-Maguli ja zaftra priglasit.-vas v-kupaca?- Nikolaj ju je sustizao i ponudio se da sutra prošetaju do plaže.
-K sažaleniju zaftra ja zanata. Mne oćen žal!- Estelle zastade kod zajapurene Alienor koja se drala na iskeženu Martinu.
-Izinite što bespakoju vas....- Nikolaj tužno promrmlja.
-Pažalasta ne za šta! Spakojnaj noći, Nikolaj...- Estelle namignu dok je vukla Alienor dalje od razbesnele Martine.
-Do svidanija krasivijcje!- Nikolaj se ozari u trenutku ne primećujući Martinin besan i pomalo poređen pogled.
-Idiote!- Martini se ote sa usana dok je posmatrala Nikolaja koji je sanjivo gledao kako Estelle i Alienor odlaze ka univerzitetu odnosno domu za studente.
-Kak?- Nikolaj se trže a potom se prebaci na engleski jezik a potom promrmlja.-Prelepa je....
-Neki ljudi imaju sve.- gorko primeti Martina.
Na njenom licu javi se čudan kivan izraz dok je posmatrala dve devojke koje su se udaljavale. Obe su bile savršeno doterane a Estelle se pobednički smeškala i hodala samouvereno kao da šeta po modnoj pisti na nekoj reviji. Martina ih je mrzela sve, i Estelle i Alienor i onu praznoglavu lepoticu Trejsi, čak je mrzela i suvonjavu i frigidnu britanku: Emili. Ali sada dok je gledala Estelle i Alienor prisećala se svega i Trejsi je tako hodala. U njenom držanju bilo je nešto od one sigurnosti koja je svojstvena slavnim glumicama. Ona je bila navikla da je gledaju, da je obožavaju, da bude u centru pažnje ma gde se nalazila. Bila je i te kako svesna požudnih pogleda koje je izazivala i, istovremeno, gotovo nesvesna da postoje; takva pažnja bila je sastavni deo njenog života.
-Nije fer...- Martina tiho dodade da je Nikolaj ne čuje. Nikolaj je, međutim, ču. Namrštio se.
-Znači to nije fer?- upita on blago. Martina ljutito pocrvene.
-Molim, nisam ja ništa rekla!
-Pa da, to je stvarno previše za jednu osobu. Novac, lepota, prekrasno telo i...
On zasta ali ga Martina dopuni:
-i LJUBAV.
Nikolaj se trgnu.
-Molim? Šta?
-Ljubav. Nije zlato sve što sija. A ona ume da voli... doduše ne tebe.- sa podrugljivim podsmehom primeti Martina dok je gledala grč očajanja na Nikolajevom licu.
-Kako znaš?
-Oh, pa ja vidim i stvari koje tebi promaknu, znaš videla sam sve što je imalo da se vidi.- iznenada promeni boju glasa i nastavi sa izuzetnom žestinom.- Baš sam odvratna! Zaista jesam! Ružna sam zar ne? Isuviše ravna možda?! Ali ne samo to... nego sam i životinja skroz na skroz! Poželela sam da mogu da joj strgnem onu skupu odeću sa tela i zgazim joj ono ljupko, nadmeno lice. Ljubomorna sam i mrzim je! Mrzim ih sve!- Martina prsnu u histerični plač- Ali to je ono što osećam! Sve one su tako stravično uspešne i dobrostojeće i obezbeđene!
Nikolaj je bio malo zbunjen zbog te iznenadne provale osećanja. Uhvati je za ruku i blago je prijateljski prodrma.
-Smiri se. Biće ti lakše sada kada si sve to izgovorila.
-Prosto ih mrzim! Nikada nikoga na prvi pogled nisam toliko zamrzela.
-De de.... nije sve tako crno mala moja Martina.- Nikolaj se nasmeja.
-Ti...ti...ne znaš!- Martina je grcala.- Slep si za tuđa osećanja! Da, možda je i voliš! Ali ja... ja tebe volim!
Nikolaj se trznu pogledao je devojku koja je stajala pored njega. Ona je bila uljez. Njeno bledo izduženo i ispijeno gradsko lice i dugi tamni nokti, kratka svetlosmeđa kosa i sitne pomalo razmaknute oči koje su ga molećivo kroz suze gledale i upijale.
-Ja... ja moram da idem. Kasno je. Laku noć, Martina.- Nikolaj se zbunio, osećao je izvesnu dozu kajanja. Kako je samo mogao da bude tako slep! Da ne vidi šta se sprema! Ali ne može da prihvati Martininu ljubav... Ona je tako.... ona nije devojka... više je nekako...Martina. Da. Ona je za njega oduvek bila samo Martina. Nije nikada bila moguća opcija. Nikada je nije posmatrao kao žensko, i to je bila donekle njegova krivica. Ali taj bledi fantomski lik, ispijeni i suvi obrazi naglašenih jagodica, tanke povijene usne i sitne razmaknute oči, kao i večito neuredna kosa koju je raščupano nosila. Neprivlačna Ofelija. Ježio se pri samoj pomisli da bi mogao da... Okrenuo se i potrčao ka domu.
-Da trči! Trči! Bolje bi ti bilo!.- Martina je neurotično lupkala nogom o pesak dok se trudila da rukavima obriše bujicu suza koje su neprekidno navirale.- Jer sam u stanju da nekog ubijem! Uf!
Nikolaj se okrete i ode bez pozdrava. Noćas ništa nije moglo da mu pokvari raspoloženje.
'Zlatni lav' je konačno ostao prazan. Umorni vlasnik je verovatno hrkao u svom udobnom krevetu, Artiom se pokupio pijan i izašo nevoljno iz paba, a studenti su se razbežali na sve strane. Većina je naravno otišla u svoje luksuzne apartmane u domu za studente, nekolicina je svakako otišla na kupanje. Bledo-srebrnkasti mesec je polako bledeo nebom dok se krvavo-crvena zora obrušavala na mirnu i glatku površinu vode. Mlado tek izašlo sunce promolilo je voje bledoružičaste zrake nad nepreglednom morskom pučinom a prvi ptičiji poj se promolio Katerinom i Pieriom.

Druga glava

Vlažan morski povetarac nanosio je beličaste penušave talase na peščani žal. Zubato oktobarsko sunce je usahlo na vedrom plavetnilu neba. Kazaljke na velikom zidnom časovniku u holu univerziteta prevalile su dug put i pokazivale kasne podnevne sate. Žamor usplahirenih studenata širio se školskim hodnicima dok su gospodin Eksitopulou, direktor škole, i dva tamno odevena muškarca razgovarala i gestikulirala. Direktor škole je očigledno bio vrlo uzrujan oko nečega i dok je objašnjavao šta se dogodilo tog kobnog jutra neprestalno je grickao svoju tanku donju usnu i mahnito pokazivao rukama.
-Malaka! To je nemoguće kad vam kažem! Svim studentima je najstrože zabranjeno kretanje van univerzitetskog zemljišta posle osam uveče! Imamo stražare koji čuvaju ulaze u školu. Posle osam je nemoguće ući ili izaći iz internata.- Dekan se preznojavao i grčio pušući i uzdišući. Njegovo okruglasto, mlohavo lice bilo je zajapureno i znojavo dok se trudio da razuveri dvojicu muškaraca u njihovu teoriju zavere.
-Što onda znači da je neko od vaših učenika izvršio ubistvo...- prekide ga oniži debeli grk. Bio je to čovek izrazito povijenog, kukastog nosa i pametnih okruglastih sivih očiju. Njegovo proćelavo teme i izražena gornja usta odavale su utisak samosvesne osobe pune životnog isklustva. Inspektor Krimzakis je svakako bio blaga osoba od poverenja, što nije moglo da se kaže za njegovog mladog visprenog kolegu. Mlađi visoki muškarac, tridesetih godina, u tamnom odelu i ofucanim tenis patikama je pridržavao vrata sobe broj 29 u studentskom domu bio je to inspektor Arvantiki na svom prvom zadatku.
-Grešite!- uskliknu dekan Eksitopulou.- Ovde se školuju samo deca sa pedigreom. Niko od njih ne može biti ubica.
-Oh u to ne sumnjam!- Arvantiki uzdahnu sarkastično prevrnuvši očima.- Videćemo ko je od te fine dece naš zagonetni ubica!
-Ohi! Arvantiki nisam li te učio da ne donosiš preuranjene zaključke!- stariji inspektor prekori svog mladog kolegu a zatim otvori vrata sobe. Sve je naizgled bilo u redu i na svom mestu samo što je beživotno telo mis Trejsi Džejkobs besomučno ležalo na francuskom krevetu. Bila je bleda, vrlo bleda. Njena razmazana maskara stvarala je sablasne crne kolutove oko očiju, podbuli podočnjaci i izražena vena sa desne strane čela je svedoćila o patnji sirote devojke u poslednjim trenucima svog života. Kovrdžave plave loknice su bile rasute po izgužvanoj posteljini a sa njenih karminom umazanih usana slivala se čudna bela pena.
-Besnilo.- promrlja stariji inspektor zabrinuto.
-Trovanje.- Arvantiki se izjasni..
Trejsi Džejkobs koja je izgledala poput nepomične marionete ili nekakve lutkice, do juče kraljica univerziteta, tog jutra mlad leš, izgledala je tako nestvarno, tako lepo. Njene krupne i vodnjikave plave oči su se sada caklele stakleno poput beživotnih plavih dugmića, belo oklembešeno telo u ružičastoj flanelskoj spavaćici bilo je raskalašno rašireno po krevetu. Čaša sa vodom bila je slomljena u param parčad na podu. U kanti za đubre u kutu sobe stajala je ljupka ambalaža čokoladne bombonjere, izlomljeni buket cveća i izgužvanih papira. Mlađi inspektor navuče rukavice pažljivo započevši detaljni pretres sobe.
-Trebaju nam dokazi...dokazi!- progunđa inspektor Krimzakis.
Artiki je spretno pretraživao noćni stočić mlade Amerikanke. Časopisi, Elle, Cosmopolitan, J17, Vogue, puno beskorisnih spisa i papira, nekoliko fotografija sa kojih su se smeškala privlačna lica studentkinja, mali plišani meda, poluprazna kutija antibebi pilula, špil karata,... ništa što bi moglo da bude korisno u istrazi. Artiki dođe do velikog ormara u uglu sobe i iz gomile odeće i donjeg veša izvuče malu ukoričenu kožnu svesku. Na koricama je bilo urezano 'My Diary T.J.'
-Evo. Dnevnik Trejsi Džejkobs.- uskliknu mladić zadovoljno.
-Dobro. Možda će nam to biti od koristi.- stariji inspektor klimnu glavom pospano i nastavi da proučava leš.
Artiki se saže podigavši razbijene komadiće stakla kada se začulo neprijatno pištanje na melodiju ''Shake It''. On zavuče ruku u levi džep svog tamnog sakoa i izvuče mobilni.
-Ne? Pote?...Fisika! Alit'ja. Herete.- Artiki završi razgovor preklopivši svoj jeftini siemens, i pažljivo ga vrativši u džep sakoa.- Dobili smo prve analize forenzičara. Baš kao što sam i pretpostavio devojka je bila otrovana.
Dekan preblede. Neko je ubio najuticajniju i najbogatiju učenicu Sent Endrua.
-To svakako mora biti neko od lokalnih meštana.- zausti dekan Eksitopulou glasom koji je podrhtavao od strepnje.
-Sumnjam. Sami ste rekli da je posle osam časova nemoguće ući i izaći sa univerzitetskog zemljišta. Forenzičar kaže da je vreme smrti neodređeno ali da je smrt nastupila u periodu između dva i pola četiri ujutru, svakako to nije bila bezbolna i trenutna smrt, devojka je provela najmanje nekoliko minuta u najgorim bolovima.- Artiki izloži činjenice. -Oh! Ali neko je morao da čuje njeno vrištanje... Zar nije mogla da dozove pomoć?- dekan se nervozno počeša po svojoj sedoj proređenoj kosi.
-Teško. U ovom slučaju ubica je bio pametan. Da li je gospođica bila alkoholičarka?
-Ne! Kako vam samo tako nešto pada na pamet!- dekan pocrvene.
-Pa u krvi ove mlade devojke pronađeno je 1,8 promila alkohola. Pre smrti u organizam je uneta znatna količina tetidisa razmućenog u vodi. Sada molim vas bez ustezanja želim iskren odgovor. Ko je još znao da Trejsi Džejkobs pije?
-Pa..pa... pretpostavljam njeni prijatelji sa univerziteta. Uh, imala ih je mnogo. Znate popularnost nije laka stvar...
-U vodi je bio razmućen tetidis. Što nas dovodi do zaključka da je osoba koja je otrovala mis Džejkobs ZNALA da je ona te večeri unela znatnu količinu alkohola u sebe.- reče mladi inspektor ledenim glasom.- Znate li šta je Tetidis?
Dekan uplašeno odmahnu glavom.
-Izuzetno opasan lek koji se daje alkoholičarima koji idu na odvikavanje. U slučaju gospođice Trejsi Džejkobs uzrok smrti nije lako utvrditi. Ubica je, koliko mogu da primetim, razmutio nepoznatu količinu tetidisa u vodi kako bi se osigurao da Trejsi neće moći da pozove pomoć. Ponekad ovaj lek, u ovom slučaju otrov, ima željeno dejstvo, žrtvi pođe pena na usta posle koje nastupi gušenje, pa je samim tim vrištanje i zapomaganje nemoguće.. Ubrzo posle unošenja u organizam, skoro trenutno počinju da se gase životne funkcije. Paraliza je prvi stupanj.- detektiv Artiki je govorio brzo i postojano duboko ubeđen u svoje tvrdnje.- Dakle pretpostavimo da je devojka neznajući unela smrtonosnu materiju u organizam i šta se dalje dešava?
Dekan zatečeno trepnu i preblede, dok je inspektor Krimzakis prezrivo gledao u svog hvalisavog partnera strpljivo čekajući da on završi sa izlaganjem svojih pretpostavki. Artiki se zakašlkja i nastavi:
-Dakle, odmah pošto su supstance dospele do sluzokože unutrašpnjih organa počelo je razlaganje materija. Drugim rečima devojka je osetila neverovatnu bol u želudcu i duž ždrela. Htela je naravno da vrisne, ali kako je otvorila usta jezik joj se zapleo. Usledila je potpuna paraliza tela i svih mišića, kao i onesposobljavanje krvnih sudova i arterija, bubrezi potpuno otkazuju što naravno uslovljava onesposobljavanje sagorevanja alkohola u krvi. Srce je ubrzo potom prestalo sa radom zbog ogromne razlike u pritisku, a krvni sudovi u mozgu su bez sumlje eksplodirali, pukli! Usledila je aneurizma odnosno razlivanje krvi u mozak, od čega je, naravno BUM! Usledila smrt. Možda je neki sekund pre smrti pala u ''alkoholnu'' komu.
U sobi nastade tajac. Svi trojica pogledaše na opruženu devojku. Njene još uvek otvorene, staklaste oči bile su tako nežive i tako nespokojne. Na njenom licu bio je primetan užasan grč sa kojim se borila dok se trudila da dođe do daha. Najpoznatija devojka u školi bila je mrtva. Osumnjičenih je bilo mnogo, možda čak i previše, ali bio je to izazov koji su inspektori morali da prihvate.
-Pa dobro. Šta je tu je.- Stariji inspektor sleže ramenima.- Počinjeno ne može biti ispravljeno. Na nama je da nađemo ubicu u najbržem mogućem roku.
-Da. Ipak...šteta za takvu lepotu. Potpuno protraćena mladost...- promumla Artiki tužno.- Bar da je poživela još koju godinu. Stariji inspektor se podsmehnu:
-Ćuti stari moj! Ti ionako ne bi imao šanse kod ove gospođice.- inspektor Krimzakis se okrete dekanu i nastavi.- Prvo i prvo želim da znam ko je sve sinoć bio u bilo kakvom verbalnom i fizičkom kontaktu sa Trejsi Džejkobs. Drugo i drugo želim da znam ko ima najveći motiv da ubije ovu sirotu devojku i treće, ali i najvažnije želim da znam kako je ubica uspeo da uđe u sobu. Rekli ste da je soba bila zaključana sa unutrašnje strane? Pretpostavljam da je gospođica Džejkobs imala cimerku, svakako ovaj drugi krevet nepogrešivo implicira na to!
-Da. Da.- dekan poslušno klimnu glavom.- Soba je bila zaključana 'code' karticom. Postoje dve kartice za otvaranje, jedna je pripadala gospođici Džejkobs- dekan uperi prstom ka vratima malo razvaljenim iz šarki, u čijoj je ključaonici idalje stajala dopola gurnuta kartica- a druga je i dalje u vlasništvu gospođice Britni MacKanzie, njene cimerke.
-MacKanzieva je otkrila leš?
-Mhm...da. Tako je. Ona i gospođica Jollie iz susedne sobe su prijavile ubistvo.- dekanu je očigledno bilo izuzetno neprijatno ovo unakrsno ispitivanje.
-Pretpostavljam da bi najbolje bilo da čujemo celu priču iz prve ruke. A gde su sada te dve devojke? Molim vas, dovedite ih. Želim da čujem šta se tašno dogodilo.
Dekan pokorno klimnu glavom i žurno izađe iz sobe. Posle samo nekoliko minuta u sobu su ušle dve sasvim različite devojke. Dežmekasta devojka kratke riđe kovrdžave kose i izrazito pegava, glasno je ridala pridržavajući se za rukav svoje smirene i staložene pratilje.
-To...to je užasno! Sirota Trejsi...- grcajući promrmlja Britni kroz suze. Estelle uzdahnu i slegnu ramenima. Ispravila je svoja lepa izvajana ledja i skrstila ruke nezainteresovano.
Inspektori su se začudili. Dve tako različite devojke su stajale pred njima. Jedna usplahirena i plačljiva, koja nije mogla da se pomiri sa činjenicom da je njena cimerka mrtva, i druga potpuno hladnokrvna i staložena koja je u tom trenutku izgledala ravnodušno. ''Prelepo okrutna'', pomisli inspektor Artiki. I zaista, to lepo, srcoliko i belo lice koje nije odavalo ni trunkicu sažaljenja, mačkaste zelene oči bademastog oblika, i duge izuvijane trepavice pod kojima je devojka uspešno skrivala svoj oštar pogled. Na njenim svetlucavim punim usnama večito je treperila strast, poput nekog nezagasitog plamena i požude koja je izbijala iz nje.
Estelle nabra obrve:
-Donc, hteli ste da nas vidite?
Artiki je idalje blago otvorenih usta gledao u nju duboko zaintrigiran njenom hladnokrvnošću. U njenom glasu nije bilo ni malo straha ni tuge. Stariji inspektor otpozdravi.
-Dobar dan gospođice...
Ali Estelle ga preseče:
-Pa i nije tako dobar za pojedine...- reče bacivši prezriv pogled na Trejsi. Čak ni mrtvu nije mogla da je podnese.- Pretpostavljam da ste nas doveli ovde kako bi odgovorile na neka pitanja.
-Da... Dakle...- inspektor nije znao kako da otpočne.- Verovatno vam je poznato da je vaša drugarica mrtva.
Estelle prevrnu očima.
-Bien sur. Ali... – ona htede da kaže još nešto ali se zaustavi na vreme.
-Ali...?- upita inspektor Artiki.
-Oh ništa, danas nisam pri sebi. Znate vrlo sam umorna.- Estelle reče neuverljivo zevnuši.
-Ja...moram da vam kažem. To je bilo grozno.- Britni reče trudeći se da priguši plač.- Užasno. Kad sam je videla da leži na krevetu tako bleda i hladna... Oh bože! Bilo je užasno.
Britni prekri svoje isuviše pegavo lice šakama i ponovo zaječa.
-Bili ste bliski sa gospožicom Džejkobs?- Krimzakis upita.
-O pa da... pretpostavljam da se može tako reći. Znate bile smo najbolje drugarice, ona iz L.A.-a a ja sa Menhetna dobro smo se uklopile, zaista važno je imati nekog svog u stranoj zemlji...- Britni zamuca.- Jutros kada sam htela da uđem u sobu, nisam mogla...bilo je zaključano. Znala sam da je Trejsi unutra, čula sam je kada je sinoć došla, ali...oh pa znate...- devojka blago pocrvene- bilo je takvih situacija i ranije... Mislim... mislila sam da je sa nekim, i nisam želela da ih uznemiravam. Ali onda... nije se pojavila jutros na doručku, ni kasnije u biblioteci a obećala je da ćemo zajedno raditi esej za sredu. Zabrinula sam se i odlučila da proverim šta se dešava. Estelle mi je, kao i ranije, dala da pređem preko njenog balkona... i onda...onda sam videla... ja...
Britnin glas se ponovo izgubi u bujici suza koje su navirale.
-Oh molim vas nastavite...- Artiki reče pruživši joj papirnu maramicu.
-Hbala...Brlo jubazno od bas...- zaslinavljena Britni obrisa nos i suze, i nastavi- Onda sam videla taj grozan prizor. Trejsi je o-moj-bože, o-moj-bože, ležala na krevetu, videla sam njene oči! Bile su otvorene! Oh te strašne fantomske oči! Prvo sam pomislila da me zeza ali onda sam videla da ne diše, kada sam opipala puls shvatila sam da je... mrtva.
Estelle preuze priču:
-Tri sekunde pošto sam Britni pustila da pređe preko balkona u mojoj sobi začula sam užasno vrištanje i plač, preskočila sam preko balkona i videla Britni koja se previjala od šoka po podu i Trejsin leš na krevetu. Onda smo pozvali dekana i to je to.
Bilo je nečega u oštrom i hladnom izgovaranju ''leš na krevetu'' što se nije dopalo Artikiju. Estelle je očigledno bila prilično zadovoljna razvojem događaja.
-Molim vas recite mi nešto više o vašoj vezi sa Trejsi Džejkobs.- Artiki reče.
-Vezi? Pa veze skoro da nije ni bilo, jedina povezanost između mene i te devojke bio je zajednički balkon i ništa više.- Estelle ponovo skrsti ruke. Nevoljno je odgovarala na pitanja.
-Hm... u redu. Britni, molim te reci nam kada je gospođica Džejkobs sinoć izašla iz sobe.
-Svakako...da vidimo...- MacKenzieva je prevrtala podatke po glavi.- Da... ja sam sedela ovde na krevetu dok se Trejsi sređivala za izlazak bilo je to negde oko ponoći... Ja bih kao i svake večeri sačekala da Trejsi izađe iz sobe,...sinoć sam bila pozvana na pidžama parti Meri En, tako da sam bila vrlo srećna. Znate ja obično ne volim da izlazim tako da sam i ovog puta ljubazno odbila Trejsi....
-Zašto?- neumesno primeti mlađi inspektor.
-Oh...pa...- Britni pocrvene.- Vidite sve one su tako... tako glamurozne. Ja nikada ne bih mogla da izgledam tako dobro. Ne, odista ne bih. Nije da nisam pokušala, jednostavno ja nisam tip za izlaske i nemam šta da tražim u tako visokom društvu. Neprijatno bi mi bilo da izlazim sa tako lepim devojkama...- Britni je sa čežnjom i divljenjem govorila.- Mene momci ionako ne primećuju zar ne?
U uglu Estellinih usnica pojavi se zločesti osmeh dok je slušala MacKenzievu. Inspektor se osetio neprijatno zbog Britninog pitanja. Da li je to uopšte bilo pitanje? On se zakašlja:
-Mhkhm... Siguran sam da nije tako. Molim vas nemojte skretati sa teme.
-Oh zbilja?- na Britninom licu se pojavi bora ljutine. Bila je uvređena.- Skretanje sa teme? Ne bih rekla! Vidite ja sam za ceo ovaj svet nevidljiva! Apsolutno moje postojanje je nedefinisano, dragi moj inspektore, ja sam sablast, bajka za malu decu, ja sam vazduh! Naposletku i ako bih imala šta da kažem, kao što imam, niko me nikada ne bi saslušao. A onda, onda kada se očekuje od mene da pričam, da trtljam, da kažem ono od čega nečija sušta egzistencija zavisi, onda me požuruju i govore da skrećem sa teme! Nemojte molim vas! Vi ne znate kako je meni bilo! Od trenutka kada sam kročila u ovu školu! Od prvog trenutka kada sam ugledala svoju cimerku i ostale devojke znala sam da ću večno biti u senci! Ona je bila tako prokleto lepa, bila je plava zar ne... imala je dobre sise i lepo lice i.... Recite mi inspektore kako-se-već-zovete da li vi volite sise? Morate priznati da su Trejsine baš lepe. Prava premija, a?!
MacKenzieva se drala, vrištala je od besa. Estelle se kikotala u sebi dok joj je otvoreni osmeh sijao na licu. Inspektor je počeo da se preznojava i da crveni. Kakva pitanja! Ova devojka mora da je poludela! A opet, sve što je rekla bila je suva istina, i svi su to dobro znali, samo što prag učtivosti nije smeo biti ukaljan. Apsolutno je drsko reći nekome da je neprimetan i nevažan, čak i ako je to istina.
-Ja...ja... Molim vas smirite se!- Artiki je podviknuo ne znajući šta će od nelagode.
-O da, samo vi vrludajte, ali to je istina! Ja sam u pravu! Ponekad ćutim, ali ne zato što sam glupa nego zato što govorim isključivo onda kada sam u pravu! A vi gospodine kako-već-da-se-zovete, vi niste u stanju da odgovorite na par običnih, najobičnijih pitanja a kamoli da rešite ovaj slučaj. Ipak, pošto je moja dužnost da kažem sve što se dogodilo, dozvolite mi da nastavim. Da ne bismo više dužili oko više no očiglednih stvari pređimo na Trejsi. Spremila se za izlazak. Bilo je nekoliko minuta po ponoći, kao i uvek kada bi išla negde bez mene poljubila bi me i veselo istrčala kroz ova vrata. Pošto je izašla iz sobe, te noći bila je nešto zabrinuta zbog predstojećih izbora ali...
-IZBORA?! Kakvih izbora?- Artiki je prekide začuđeno a Estelle je ošinu pogledom neprimetno je uštinuvši za ruku kao opomenu. 'Lavovi' je bio školski klub zatvorenog tipa za koji se znalo samo među studentima.
-Oh... ma ništa ništa. To je neka glupost učenici glasaju za ekstra osobu u školi i onda je ona faca i tako to...- Britni se spetljala.- Ovaj...to vam je u stvari glasanje za kraljicu univerziteta. Pitajte direktora za pojedinosti, a sad, ako bih mogla da nastavim?
Oba inspektora klimnuše glavom.
-Dakle, ona je izašla iz sobe, u recimo negde oko dvanaest i petnaest, a odmah posle toga sam se i ja presvukla u svoju novu pidžamu (oh znate onu slatku, žutu, somotsku sa pčelicama), i otišla do susedne sobe kod Meri En. Igrale smo karte i tračarile, kao što mi ženske obično to radimo, do kasno u noć, a onda, zaista ne znam koliko je sati bilo, zaspale smo. Meri En je zahrkala još pre mene, a odmah posle nje sam i ja, spavala sam bez ikakvih problema sve do jutra, znate imam zaista čvrst san, i probudila sam se negde oko 9 da bih sišla na doručak. Dalje znate.
-A u kojoj je sobi Meri En?- upita Artiki.
-Pa rekoh vam u susednoj! Broj 30 tačnije rečeno, Estelle je u dvadesetosmici.
-Vrlo dobro. Ali zašto niste išli preko balkona vaše prijateljice Meri En?
-Pa Meri je bila u biblioteci sa još nekim devojkama radile su esej za sredu, profesorka Džonson je jako stroga, a osim toga Meri ne voli kad je uznemiravaju dok uči.- Britni užurbano izbrblja.
-C'est tout? Rekle smo vam sve što smo imale možemo li sada da idemo?- upita Estelle dosađujući se.- Zaista neke ljude ne volim ni kao žive još manje kao mrtve.
-Još jedno malo pitanje. Gde ste vi bili mademoiselle Jolie? I kako to da se Džejkobsova spremala za izlazak tako kasno? Čuo sam da su izlasci posle osam uveče najstrože zabranjeni...
-Da. Ovo sam i očekivala. Nije da ne umete da mislite.-. dražesno se osmehnu Estelle.- Gde sam bila sinoć to je isključivo moja stvar! Ali ipak ću vam reći: izašla sam oko deset... Da, da dobro sam upoznata sa pravilnikom škole ali pravila i postoje zato da bi se kršila, zar ne? Pošto vidim da ne vredi da vas lažem, uostalom meštani bi vam rekli istinu, bila sam u pabu sinoć. ''Zlatni Lav'', pretpostavljam da znate gde se to nalazi. Simpatičan kafić na samoj plaži. Vrlo lepa atmosfera a i pića su dobra, uvozna.
Artiki i Krimzis se namrštiše na ovu uvredu suvereniteta ali Estelle nastavi.
-Kao i obično, naručila sam vino, sedela sam tu sa prijateljem. Lari Redklif, većina ljudi u ovoj školi ga poznaje...
-Prijateljem ili prisnim prijateljem?- sumnjičavo reče Artiki.
-Hahaha...Bien...- Estelle se nonšalantno nasmeja.- Lari...pa recimo samo da on nije moj nivo. Nije da imam nešto protiv sirotog Larija, ali on ne ispunjava sve moje uslove,...ovaj shvatate šta hoću da kažem? Nekako je sav usporen i hladan, mislim dobar je on prijatelj, ali u njemu apsolument nema vatre, vi gospodo to verovatno shvatate.
Inspektori se ponovo namrštiše.
-Kao prvo Lari nije strastven, ali nećemo sada o tome zašto mi se ne sviđa gospodin Redklif. Želite da nastavim sa sinoćnim događajima? Da, pretpostavila sam. Dakle, Lari i ja sedimo i on puši. Mrzim kad zadimi, jer vidite gospodo, ja ne volim dim, svakako ne volim dim iz njegovih nesnosnih tompusa. Zamolila sam ga da ugasi cigaru ali on je rekao da bi je radije dovršio napolju. Lari je zakleti pušač! Nikotin mu je u krvi! Utom je došao i moj dragi prijatelj Petriči, Marko Petriči. Popio je pivo a ja sam popila čašu crnog vina dok smo razgovarali o pojedinim osobama iz škole. Očekivala sam da će se uskoro pojaviti moja rođaka, dražesna Alienor, ali se pojavio neko drugi, Trejsi Džejkobs. Došla je u bar sa nekim drugaricama oko pola jedan. Prišla mi je da se pozdravi ali ubrzo posle toga me je zabolela glava te sam morala da napustim pab. Napolju sam zatekla Alienor kako razgovara sa Larijem, koji je po svemu sudeći već zapalio drugu cigaretu, i baš smo bili krenuli ka domu kada smo naleteli na Martinu i Nikolaja. Malo smo popričali a potom smo se vratili u dom. Ostatak večeri sam provela u sobi sa Alienor, spavale smo pošto smo bile iznurene. Zadovoljni?
-Pa, dobro bar je bilo detaljno. Da li je gospođica Trejsi nešto pila?- stariji inspektor progunđa.
-Mais non1. Mislim da nije.- Estelle odmahnu glavom podiigavši obrve.
-U redu. Za sada ste slobodne.
Estelle i MacKenzie se okrenuše ka vratima ali inspektor Artiki ih zaustavi:
-Estelle! Tu es tres belle!2
-Je sais!3- Estelle se obrecnu pre nego što je izašla iz sobe. [22]
Stariji inspektor je gledao svog mladjeg kolegu u čudu:
-Ti ine afto?4
-Pa šta?! Samo sam hteo da vidim njenu reakciju!- uskliknu Artiki- Uobičajna reakcija bi bila 'Merci beaucoup!'5, kažem ti matori, ta devojka je đavo! Ne sluti mi ovo na dobro!
-Da ali ipak je telktiki6!
-Telktiki, omorfi, nostimi, peripiimeni, simpatitiki, termi,... 7
-Dosta! Dosta! Šta misliš da li lažu?
-Da, vrlo moguće. Francuskinji skromnost nije jača strana, ali ne verujem da laže, što se tiče ove druge male... lako plane, a i onolike suze su malo neprirodne. U redu, shvatam, bile su cimerke ali ništa više, a devojka je plakala ko da joj je umro neko iz porodice.
-Slažem se. Ali videćemo. Mislim da bi bilo bolje da pregledamo balkon.- reče inspektor tiho.- A onda treba da saslušamo dvojicu studenata koji su sinoć bili na straži, kao i Meri En, i «dražesnu rođaku» ove drske francuskinje, možda budemo saznali nešto više.
Artiki je već bio na balkonu, pažljivo je osmatrao uglačani beli mermer, svi balkoni bili su međusobno spojeni te je bilo lako prelaziti iz jedne sobe u drugu. Sobe su se nalazile na prvom spratu, ne mnogo visoko...
-Našao sam vlas kose!- uskliknu Artiki zadovoljno.- I to ne plavu!
-Molim?!
-Kastani8!- uskliknu Artiki.- Bez sumnje ženska vlas, duga i smedja.
-Ah, vrlo dobro, vrlo dobro... čini mi se da imamo dokaz.- reče inspektor Krimzis veselo sklopivši ruke.

Treća glava

-Ne, Martina, on nije trenutno tu.- Plavokosa glava visokog mladića provirila je kroz vrata.-Želiš da mu ostaviš poruku?
Martina se pomalo zacrvenela i nesigurno nastavila:
-Ne...Zapravo da.- nije mogla da se odluči. Možda je ovako i bolje. Bar neće morati da priča sa Nikolajem licem u lice. Posle onog što se sinoć dogodilo ne bi ni mogla.- Reci mu samo da nisam mislila ono što sam sinoć rekla, u redu?
Njene male, isuviše razmaknute oči se zamagliše i skoro da je bila slatka. Klena Abrašija to svakako nije zanimalo, ipak zainteresovao se za sinoćne aktivnosti njegovog cimera.
-U redu. Reći ću mu.- njegova zlatasta poluduga ravna kosa padala je nestašno preko ramena i svetlucala se pod žutlim zracima svetiljke na hodniku.Trepnuo je svojim krupnim plavo-zelenkstim očima boje svilenkastog tirkiza i nasmejao se. - Još nešto?
-Ne. Samo reci da nisam mislila ono što sam sinoć rekla.- Martina progrca i okrenu se da ode.
-Ok. A ti? Kako si? Mislim jel sve u redu?- Upita Klen pomalo zabrinuto.
-Da. Sve je sasvim fino.- Martina se nasmeši zahvalna na Klenovom učtivom pitanju.- Kod tebe? Da te nisam prekinula u nečemu?
-Pa ne baš, osim ako oblačenje čarapa ne smatraš za posao.- Abraši se nasmeja. Bilo je nečeg ljupkog u Martininoj avetinjskoj pojavi i tom bledom, tužnom osmehu.
-Želiš da uđeš da sačekaš Aleksejeva da se vrati? Mislim da je otišao na večeru.
Martina se štrecnu na ovu rečenicu. Ako će Nikolaj ubrzo da se vrati bolje da je ne zatekne tu. Ona svakako nije imala snage da ga slaže i gleda u oči. Nije mogla, volela ga je. Kako je samo lakomislena bila kad je to rekla.
-Ne u redu je. Moram da završim domaći iz engleskog. Hvala u svakom slučaju.- Martina htede da krene ka sobi. Posmatrala je Klena. Bio je zaista lep. Prelepep. U glavi joj se odvijala misao koju nije mogla da sprovede u delo. Želela je da povredi Estelle, makar je to koštalo susreta sa Nikolajem. Iynenadno se okrete i nasmeja. - U stvari kad malo bolje razmislim, mislim da ću ostati malo i pričekati Nikolaja. Hvala ti Klene vrlo si ljubazan!
Martina hitro odgurnu Klena sa vrata broj dvadeset i jedan i uđe u sobu. Prostorija je bila prilično neuredna, pobacana muška garderoba bila je svuda: po krevetu, po podu, preko gomile časopisa, pa čak i na ulazu na balkon. Dva velika vodena kreveta bila su postavljeni jedan naspram drugog, sa desne strane krevet je bio donekle sređen a razbacane stvari nešto urednije. Na noćnom stočiću stajala je mala drvena ikona sa likom sveca, Sveti Nikola, zaštitnik mora. Njegovo blago lice uokvireno oreolom podsećalo je na Nikoloajevu blagu prirodu. Na levom delu sobe bio je drugi krevet prekriven svilenim, baršunastim jastučićima vatrenih i tamnih boja. Po prekrivaču, koji se jedva nazirao od gomile nesložene odeće, bile su izvezene prelepe šare u arabesknom stilu, dok su sa ruba prekrivača nehajno visile zlatne i tamnoplave rese. Martina sede povrh gomile stvari na levi krevet. Pored nje na noćnom stočiću stajala je mala crvena knjiga, budilnik, srebrnkasto-plavi mobilni telefon marke Nokia, nešto sitnih para, češalj za kosu upleten u zamršene zlatne vlasi i bočica polupraznog muškog parfema.
Martina sevnu očima. Izrodila je sjajnu i pakosnu ideju kako bi njena osveta bila potpuna.
-Klene...jako sam žedna....jel bi mogao da skokneš i uzmeš mi čašu vode.... mislim da počinjem da se...Khm..khm...guš...gušim...- Martina je glumila bolest što je bolje mogla, Klen se uzneveri i uplaši. Nije želeo da devojka umre u njegovoj sobi, i to baš na njegovom krevetu. Ne posle sinoćnjeg ubistva. Bez razmišljanja je, u farmerkama i čarapama, bez majice istrčao iz sobe da donese čašu sveže vode. Martina nije gubila ni časa, čim je Abraši izašao iz sobe grozničavo je otvorila fioku noćnog stočića. Donji veš, magazin eksplicitnog sadržaja (tipično idiotski!, pomislila je Martina), pištolj automatik srebrnkastog materijala i vrlo fine izrade na čijoj je dršci pisalo BERETA 22LR, kolonjska voda i dugački zakrivljeni bodež. Bio je to skupocen bodež zadenut za široki kožni opasač. Futrola u kojoj je ovaj falkion stajao bila je ukrašena krvavo-crvenim i zelenim dragim kamenjem. Pohlepa ju je iskušavala. Da li da uzme bodež? Ne... Neko bi pre ili kasnije otkrio. Odlučila je da se ipak drži svog prvobitnog plana. Uzela je pažljivo češalj i skinula vlasi sa njega da bi ih potom stavila u džep svoje košulje. Hitro je vratila češalj na mesto i uzela polupraznu bočicu parfema. Sa kreveta je dograbila majicu i par stvari a potom istrčala iz sobe. Samo koji trenutak kasnije u sobu je ušao zadihani Abraši sa čašom sveže vode ali Martina više nije bila tu. On sleže ramenima i sede na krevet nastavivši da ukršta reči. Nije primetio da nekoliko stvari nedostaju iz sobe.
Na drugom kraju hodnika odvijala se svakodnevna drama.
-Merde! Kažem ti Alienor, mnogo su široki! Bah! Nije fer! Imam preširoke bokove!- Estelle se oglasi maznim glasom. Alienor prevrnu očima:
-Daj ne seri Estelle! Prelepa si i to dobro znaš!
-Da ali imam veliko dupe, zar ne?- Estelle nastavi zagledajući sopstveni odraz u ogledalu.
-Slušaj srce, prekini da lupaš gluposti! Nisi normalna, majke mi!- Alienor ustade naglo sa kreveta i uze četku za kosu.- Šta su hteli oni grozni policajci danas? Nije valjda da misle da si ti ubila kravu?
-Oh znaš već standardnu proceduru, ona dosadna ispitivanja. Britni je plakala kao kiša. Prosto da se čovek zapita otkud onoliko suza. Jel su tebe ispitivali?
-Ne, nisu još.- Alienor je počela da nanosi sjaj na usne.
-Magnifique! Slušaj slatkišu bila bih ti vrlo zahvalna ako ne pomeneš činjenicu da sam se svađala sa Trejsi te večeri.- Estelle reče pomalo zabrinuto.
-Ako tako želiš. Boze kako sam lepo sinoć spavala. Kad si ti zaspala?
-Nisam baš nešto dobro spavala, nesanica... Malo sam zadremala pred jutro.- Estelle stade da provera podočnjake pred ogledalom. Bili su neprimetni tako da nije bilo razloga za paniku.
-Nisi sinoć stigla da mi ispričaš gde si videla Klena? Jel te pozdravio?- Alienor promeni temu.
-Pa ni nema šta mnogo da se kaže.- Estelle reče pomalo se zarumenevši. Na toj njenoj nežnoj koži svaka promena raspoloženja i svaka emocija bila je lako uočljivo i samo da Alienor nije gledala svoj odraz u ogledalu prozrela bi njenu laž.- Nema šta da se kaže zaista. Samo sam ga ovlaš videla.
-Treba da razmisliš Estelle. Zar ne znaš ko je on?
-Znam.- Odlučno reče Estelle- ali on ne zna ko sam ja.
Alienor se nasmeja:
-Saznaće kad tad, i to će mu možda zasmetati.
-Nek ide dođavola ako mu smeta! Ima toliko drugih koji bi ubili da budu na njegovom mestu.- Estelle skoči sa kreveta. Bila je primetno iznervirana na pomen Klenove nacionalnosti.
-Ubili? Kakva ironija koristiti tu reč u ovom trenutku!- Alienor se zakikota.- U pravu si. A šta ako je on ubica? Mislim to može biti bilo ko od nas, zar ne?
-O daj! A šta ako sam ja ubica?!- Estell reče namćorasto i skrsti ruke.
Alienor coknu jezikom:
-Siroti Nikolaj...
-Davež.- primeti Estelle.
-Dobri siroti davež.- Alienor se smejala.- Oni su cimeri a on još uvek nije provalio da ti trzaš na....
-I nisam jedina zar ne?- prekide je Estelle samouvereno. Alienor se malo zagrcnu.
-Nećemo o tome. Dala sam tvoj i svoj esej maloj Meri da nam prepravi greške ako ih ne daj bože ima. Treba da odem po to.
-U redu je, mogu i ja. Ti se slobodno istuširaj, al nemoj da potrošiš svu toplu vodu.- u šali reče Estelle i povuče kvaku.
-O da! Da ne zaboravim! Stiglo ti je još jedno pismo od oca... Prosto ne shvatam kako im toliko nedostaješ. Meni moji retko pišu.
-Sentimentalne budalice...- ljupko reče Estelle i hitro zgrabi pismo stavivši ga u zadnji džep farmerki pre nego što je izašla iz sobe i pokucala na vrata sobe broj 30.
-Meri... Meri En, otvori ja sam!- Estelle je bila nestrpljiva da uzme svoj esej ali ju je kopkalo pismo koje je dobilo. Naravno da to nije bilo pismo od njenog oca, niti majke.
-Evo odmah!- začulo se sa druge strane vrata. Estelle nežno iscepa kovertu i izvuče mali crveni papirić, kitnjastim slovima pisalo je
'Ime poli eftihis pu se gnorisa. Se agapo poli! Ise poli kali ke lepti... Perasa t'avmasja me sena htes nikta. Ta se agapo pandote! Pote t'a sinandit'ume pali? Iposhesu oti grigora t'a ksanart'is! Sas perimeno apopse stis okto tu paralia.
S' agapo, kataktitikja!

Agapitikos' ©

Estelle je nesvesno skakutala od sreće. Mogla je da oseti svu toplotu ovog sveta kako joj se uliva u obraze. Imala je to čudno osećanje nelagode i nepremostivog zadovoljstva, poput hiljade malih leptira koji su mahali svojim krilima unutar nje. Baš kada je bila ubeđena da ništa ne može narušiti njenu apsolutnu sreću prizor na vratima je iznenadio. Martina zagrnuta u peškir nije bila lepa slika. Kosa joj je bila mokra i padala po rošavim, koščatim ramenima.
-Prekidam te? Mogu doći i kasnije. Jel tu Meri En?- Estelle začuđeno promrmlja. Imala je osećaj teskobe u želudcu. Taj muški parfem, na koji je Martina mirisala, bio joj je poznat. Dobro poznat. Estelle u neverici zatvori oči, stisnuvši kapke i opustivši šake. Nabrala je nozdrve dopustivši mirisu da prodre do njenih pluća. U pozadini se čuo tuš.
-Meri nije tu. Ispituju je inspektori. Doći će kasnije. Ne... ne prekidaš me.- Martina se zlobno nasmeja a potom se okrete ka kupatilu.-Klene, dušo, sad ću ja! Nemoj da pereš tu divnu kosicu bez mene!
Estelle oseti blagu vrtoglavicu. I poslednji trag učtivosti ispario je sa njenog lica. Namršti se bolno dok je sklanjala Martinu sa vrata i potpuno van sebe izgovarala reči.
-U redu. Samo da uzmem esej.
U trenutku kada je ušla u sobu imala je osećaj da joj hiljadu kopalja zabadaju u grudi. Srce joj je bilo rastrgnuto i tuklo je ludački, kao da želi da pukne. Martinin krevet bio je razmešten i prepun izgužvane posteljine. Nije želela da poveruje da je Klen zaista u kupatilu ali onda je ugledala njegovu plavo-sivu majicu na postelji i zlataste, jake, vlasi kose svuda po Martininom koščatom telu i oskudnom peškiru. Više nije mogla da izdrži, zgrabila je eseje i ispustivši mali krik očaja istrčala iz sobe. Rukama je prekrivala lice. Ne sme niko da vidi njene suze. Niko...
Nije stigla da se smiri pre nego što je ušla u dvadesetosmicu. Tresak vrata prenuo je Alienor iz razmišljanja. Ona isključi fen kojim je sušila kosu i pogleda Estelle koja je neutešno plakala bacivši se svom dužinom preko kreveta.
-Estelle? Cherie2? Šta nije u redu.- Alienor je zanemela. U sobi je nastala tišina. Ništa osim vrludavog toka Alienorinih misli i Estellinih uzdaha, jecaja i grcanja nije narušavalo savršenu tišinu. Alienor nikada nije videla svoju rođaku takvu. Nije bilo lako razbesneti mademoiselle Jolie. Krupne suze nakvasile su krevet dok je Estelle grcala:
-Mol..im...te... iza..đ...- grcala je dok se borila da dođe do vazduha a reči su se gubile u jecajima.
Alienor sažaljivo klimnu glavom i saglasno, tiho, napusti sobu. Odlučila je da siđe do dnevnog boravka i pogleda šta se dole dešava. Spustila se dugim i širokim stepeništem od mahagonija. U holu je grupica studenata puštala glasine o ubistvu, Alienor klimnu u otpozdrav i produži dalje do boravka. Dnevni boravak Sent Endrua bila je izuzetno lepa i prijatna prostorija kružnog oblika. Sa strane su postavljene velike polukružne garniture za sedenje, dvosedi, trosedi, fotelje i separei gde su se učenici odmarali. U sredini prostorije nalazili su se plišani, kašmirski i kožni jastučići za sedenje, pola zida bilo je obojeno u živahne, jarke boje a na sredini se nalazio veliki plazma-ekran, kako bi mali bogataši mogli da provode vreme uz kućni bioskop. Sa suprotne strane zid je bio od neprobojnog zatamljenog stakla odakle se pružao prelep pogled na more i peskovitu obalu. Na masivni stakleni zid bili su prikačeni ogromni crno-srebrnkasti zvučnici, a pored je bila i kompletna DJ oprema dok su se sa plafona smeškale raznobojne lampe i disko kugle. Te večeri dnevni boravak nije bio krcat studentima, bio je skoro prazan mada su pažnju zaokupljale dve stroge figure u odelima i šest povijenih, pomalo snuždenih figura. Alienor priže malo bliže i sede pored Marka koji je prolazio prstima kroz kosu i zverao oko sebe.
-Zaista! Po stoti put vam kažem oko pola jedan sam otišao u hotel. Nekoliko minuta posle mene je stigao i Marko. Raspremili smo se i legli da spavamo. Znate kada ste student na ozbiljnom i strogom univerzitetu kao što je ovaj neostaje vam baš mnogo vremena za lumpovanje!- Lari je bio nervozan. Očajnički mu je trebalo nekoliko dimova, ali on tužno odmeri pozlaćenu tablicu na vratima dnevnog boravka na kojoj je pisalo 'UAU'e+a+IU3 T? KAANIEMA' i ispod malo čitkije 'No Smoking' pa on zlovoljno nastavi.-To je sve. Nemam šta više da vam kažem.
-U redu. Možeš ići.- Lari se tromo podiže sa troseda na kome je sedeo a i Marko ustade.
-Znači možemo da idemo!- reče Marko veselim glasom i tonom koji je više ličio na zaključak nego na pitanje.
-Ne vi, gospodine Petriči. Evans, slobodni ste.- inspektor Krimzis reče sumnjičavim glasom. -U svetlu novih informacija, zamoliću ostale da ostanu. Gospođice Dezinnocent, vidim uspeli ste da se uklopite u naš raspored. Baš fino, želeli bismo da čujemo i vaše svedočenje.
Alienor se natmuri i klimnu glavom.
-Rekli ste da imate nove informacije?- pomalo zabrinuto primeti Marko dok se vraćao na svoje mesto i neugodno seo na vrh troseda.
-O da... Analizama krvi i detaljnom obdukcijom... otkrili smo nešto što bi moglo biti od velike važnosti. Sa kim je Trejsi Džejkobs bila u polnim odnosima?- upita stariji inspektor dok je u rukama stezao malu, kožnu, ukoričenu svesku. Usledila je neprijatna tišina. Meri En je zaplakala.- ...Dakle?
Inspektor je očekivao odgovor:
-Dobro dakle moraću da pronađem sam odgovor...- reče on otvorivši svesku i hitro prelistavši strane kao da je ono što traži od životne važnosti.- Aha! Evo ga!- on uperi prstom u jednu od stranica i poče naglas čitati kitnjaste redove ispisane roze hemijskom.-Dragi dnevniče, juče smo ja i Lidia zadirkivale onu idiotkinju Meri En. Jadnica... nije ni primetila da smo joj sakrile naočare iznad vodokotlića! Oh bilo je zabavno posmatrati je kako naslepo pipka i tetura se... Mark. Mark je moj jedini problem! I dalje odbija da prizna da je spavao sa mnom prošlog meseca. Ali ja znam. Ja se sećam. Nisam dobila mecu već mesec ipo dana.... Bojim se da sam trudna...Mark – MRZIM TE!'
-Drago mi je što su osećanja obostrana!- Marko oštrim glasom prekide inspektora. Bio je pomalo crven u licu a tamne oči su mu se zažarile na licu. Izgleda da je bio izuzetno besan. Inspektor se malo nakašlja pa nastavi:
-Oktobar, 16-ti. Dragi dnevniče. Imam jednu lošu vest. Kupila sam test i pozitivna sam. Baš kao što sam se i plašila: trudna sam. Marko i dalje odbija da prizna da je uopšte dolazio u bilo kakav kontakt sa mnom, a za bebu neće ni da čuje. Prokleti žabar! Ipak iz ovoga je usledilo i nešto dobro: sada bar mogu da ga ucenjujem. Pare mi nisu neophodne ali ih svakako tražim od njega. Sve što ima. Pare, slobodno vreme i naravno zahtevala sam da glasa za mene. Ne samo to! On je u komisiji za ovogodišnju predsednicu kluba a ja ću se postarati da pobedim. Na bilo koji način! Ne mogu da se uzdam u pošteno glasanje ove godine. Nije da me ne vole... Ali ona glupača što voli da valja 'R' je izgleda popularna... E pa Mark će morati da se postara da pobedim inače će LAVOVI propasti, a zajedno sa njima i Mark. Glasanje je za tačno tri nedelje u Zlatnom Lavu, kao i obično. Naravno nije mu lako. Pretim mu svaki dan.... I počinjem da uživam u tome. Ali to je i zaslužio, zar ne?
P.S. Počinjem da mislim da je Britni lezbejka. Uvek me tako čudno gleda! I ostaje sama sa Meri En kad svi ostali odu u provod. Bljaaaaak!
P.P.S. Lidia mi je rekla da je i ona zatrudnela sa pogađaj-kim. Naravno on za to neće ni da čuje. Možda je i on neki peder... Weeeee! Možda zajedno budemo otišle na abortus!'
-Okrutno...- promrmlja Klen.
-O Klene, srce, ispalo ti je nešto.- Martina isfolirano reče mahnuvši crvenim papirićem ispred nosa. Kada je Klen pogledao nagore već je bilo kasno inspektor Artiki se dočepao papira.
-'Ime poli eftihis pu se gnorisa. Se agapo poli! Ise poli kali ke lepti... Perasa t'avmasja me sena htes nikta. Ta se agapo pandote! Pote t'a sinandit'ume pali? Iposhesu oti grigora t'a ksanart'is! Sas perimeno apopse stis okto tu paralia. S' agapo, kataktitikja! Agapitikos' ©- pročita Artiki naglas na tečnom grčkom i dodade.- Zanimljivo!
-Šta, dođavola, to znači?- upita Alienor zbunjeno. Britni klimnu glavom.
-Erotiko grama! Privatne stvari gospodina Abrašija.- primeti inspektor sa podsmehom.- Može li se znati kome je namenjeno?
Nikolajev izraz lica se promenio od nezainteresovanog do otužnog.
-Ne!- odbrusi Klen zlovoljno i postiđeno istrgnuvši papirić iz ruku znatiželjnog inspektora i tutnuvši ga u džep farmerki.- To su moje privatne stvari!
-Dobro. Vratimo se na temu.- progunđa stariji inspektor.- Gospodine Petriči šta imate da kažete u svoju odbranu? Svesni ste da vas ovi dokazi terete za ubistvo sa predumišljajem?
-Pa prvo moram da primetim da je svrha grčke policije da maltretira strane studente i remeti njihovu intimu kao i da tura svoje, ako mogu da primetim, velike i pogrbljene nosine u stvari koje su apsolutno privatne.
Inspektori pocrveneše od besa ali Marko nastavi:
-Što se tiče dotične, nemam šta da izjvim. Da li sam spavao sa Trejsi Džejkobs? Iskreno: ne sećam se. Da je bilo vredno pamćenja sigurno bih se setio. Da li je dete, koje kažete da je nosila bilo moje ili tuđe to je vrlo relevantna stvar, koju može svako, ko iole poznaje gospođicu Džejkobs da potvrdi. Kada budete imali neki čvršći dokaz koji se ne tiče mene i mog socijalnog života, pozovite me. Prijatan dan, gospodo!
Marko uvređeno ustade i demonstrativno napusti boravak krupnim koracima.
Inspektori se pogledaše, ali su bili isuviše nevoljni i lenji da ga zaustave.
-Želim da znam šta su to LAVOVI, gde i kada se okupljaju?
-Lavovi?- Alienor se nasmeja.- Pa to su divlje životinje. Zveri, kako bih vam rekla. Žive u džungli i osnovni cilj im je borba za opstanak u svom čoporu. Okupljaju se koliko ja znam, kao i ostale životinje na pojilu.
-Haha...- inspektor se sarkastično osmehnu.- Vrlo pametno. Pametnice mala! Pazi ispalo ti je slovo!
-Zaista? A da.... Sad vidim...tu je kod vaše noge. Možete li molim vas da se sagnete da mi ga dohvatite?- Alienor reče hladnim tonom.
-Eksipni!- uzviknu inspektor.- Dosta podsmejavanja. Lepo sam pitao! I očekujem lep odgovor!
-Bio lep ili ružan odgovor je veoma istinit. To valjda znate i sami. Ako upotrebite skromni broj svojih neurona možda ćete biti u stanju da shvatite smisao. Ja zaista imam pametnija posla nego da provodim vreme sa zaludnim kvazi-inspektorima. Quel horreu!
Alienor se podiže sa troseda i lakim hodom izađe iz prostorije. Tenzija je rasla a strpljenje je bivalo sve tanje. Inspektori su bili poprilično nervozni što im se neuspela svedočenja pretvaraju u uvrede, a Nikolaj, Meri En, Martina, Britni i Klen koji su još uvek poslušno sedeli za separeom, su izgledali prilično beživotno.
-Jel ima neko od vas nešto da mi kaže o lavovima? Još neka pametna ideja možda?- inspektor Krimzakis koji je već navikao na netrpeljivost mladih pošašori svoju bradicu.
Svi su ćutali. Aleksejev je izgledao sumorno. Bio je beo poput kreča, a oči su mu bile isuviše vlažne, usne drhtavo stisnute, a šake čvrsto sklopljene u pesnicu. U njemu su se borili bes i nemoć da taj bes promeni, ljubomora, bezvoljnost, zavist, i tup emotivni bol. Osetio se izigrano. Meri En ponovo zaplaka.
-Čemu suze?- upita inspektor.- Čuo sam da večeras imate malu igranku?
Meri klimnu glavom tužno i obrisa suze.
-Istina. Imamo igranku. I to je tako ne fer! Jadna devojka je ubijena a oni slave? To je tako....životinjski!
-Vi ste plemenita duša! Zar ne osećate ni malo ljutnje posle onoga što je Trejsi Džejkobs napisala o vama u svom dnevniku?- stariji inspektor se ražalostio pogledavši u Merino potuljeno lice. Bila je to sitna devojka riđe-smeđe, blago kovrdžave, duge kose i okruglastih smeđih očiju, imala je male, bledonarandžaste usne i kožu boje trule kajsije. Njene neiščupane obrve davale su utisak zapuštenosti. Brisala je svoj kratki, prćasti nos o papirnu maramicu i podizala velike, kockaste naočore sa njegovog vrha.
-Ne. Oh tako me grize savest!- jecala je En.- Jednom u kafeteriji sam joj dala bananu koja je bila kvarna... i nikad se nisam izvinula. A sada...sada je kasno. Nije ona bila tako loša, znate... Ponekad je bila malo priglupa ali, ali, pretpostavljam da niko nije savršen. Nije zaslužila kaznu koju je dobila! O ne! A ja...ja sam bila u sobi pored... da sam samo znala da mogu da je spasem!
-Sa kim ste bili u sobi?- upita Artiki blago.
-Sa Britni McKanzie, gospodine. Ona mi obično pravi društvo kada ostali odu negde van doma. Ja ne volim da se mešam sa lokalnim stanovništvom. O ne! Nemojte me shvatiti pogrešno gospodo! Volim meštane ali nisam baš tip devojke koja voli da izlazi. A i nemam vremena. U svakom slučaju, Britni i ja smo igrale remi a onda smo zaspale. Brit me je probudila ujutru pa sam sišla na doručak.- šmrcala je Meri En Votson.
-Vi ni malo ne mrzite Trejsi Džejkobs?
-Ne. Ne, nikako! Jadna Trejsi...- Meri klimnu glavom i ućuta.
-Horvat Martina, gde ste bili sinoć između ponoći i četiri sata izjutra?- mlađi inspektor nastavi ispitivanje.
-Pa bila sam u sobi, Meri En je htela da pravi žurku, ali kada sam čula da će doći samo McKezieva, odlučila sam da odem u šetnju plažom. Volim da posmatram talase... Tamo sam naletela na Nikolaja koji je sedeo na samoj obali i pisao nešto u neku svesku, on je hteo da prošeta pa smo zajedno krenuli ka pabu. Tamo smo naleteli na Estelle, Alienor i Evansa koji je odmah otišao. Estelle je pevala, očigledno da je bila pijana! Počela je da priča neke gluposti,...
-Nisu bile gluposti!- umeša se Aleksejev.- Estelle je jednostavno pričala sa mnom na ruskom.
Klen mu uputi začuđujuć pogled. Martina je razjareno grizla donju usnu.
-Bila je pijana! Neka to uđe u zapisnik! Ko zna kakva je sve dela u stanju da učini pijana ženturača!- Martina podvrisnu reči su joj bez dozvole i kontrole izletale iz usta.
-Ljubomorna kučko!- Nikolaj je bio crven u licu.- Znaš da ona nije ubica! Ali činiš sve što možeš da bi joj smestila jel da?
-TIŠINA!- uzviknu inspektor.- Mislim da ovde imamo neke ozbiljne optužbe protiv mademoiselle Jolie...
-Ne.- odlučno reče Klen.- Nije bila pijana. Ja sam bio u pabu to veče. Gospođica je popila samo jednu čašu vina i bila je sasvim pri sebi. Bio sam na straži te noći. Svake noći se smenjuju dva učenika. Na mene je bio red da dežuram od jedan do šest ujutru. Gospođica Estelle mora da je otišla u Dom pre jedan jer se do šest ujutru sigurno nije mogla vratiti u sobu neprimećena.
Nikolaj huknu, a Martina prezrivo pogleda u Abrašija.
-Gospođice Horvat vratimo se opet na vas. Rekli ste nam gde ste bili do jedan, pola dva, ali gde ste bili posle?
-Nikolaj i ja smo se...posvađali....- Martina je teško i usporeno govorila.- Pa sam se vratila u sobu. Zatekla sam Britni koja je spavala na jastucima, na podu i Meri koja je spavala u svom krevetu. Uzela sam čašu soka koji je bio na stolu i zaspala.
-Niko nije izlazio iz sobe?
-Ne... nije...Mislim ne znam, spavala sam.
-Kako ste spavali?- inspektor nastavi monotonim tonom.
-Da, to je pomalo čudno. Vidite obično imam vrlo lak san, ovog puta su se ujutru dosta pomučili dok me nisu probudili, i spavala sam do kasno.
-Vi gospođice Britni?
-I ja...mada ja i obično imam dubok san, a i nisam baš neki ranoranioc.- pegava, riđokosa devojka potvrdi.
-miss Votson?
-Ja sam neobično lepo spavala, probudila sam se samo jednom, bilo je zagušljivo pa sam otvorila vrata balkona, posle toga sam se vratila u sobu i zaspala. Ne podnosim vrućinu.
-Bilo bi jednostavnije da ste se samo otkrili.- inspektor pogleda na sat.
-O ne, ja se nikad ne pokrivam! Ali opet mi je vrućina.- Meri En pogleda u pod.
-Dobro. Lepo se provedite na igranci večeras. Za danas ste slobodni... – inspektor Krimzis reče hrapavim glasom.- I recite svojoj drugarici Estelle da se pripazi i bolje da nam kaže celu istinu.
-Kako to mislite?- Klen se zabrinu.
-Da. Rekla vam je sve što zna.- Nikolaj nastavi.
-Ona nije ubica!- Klen podviknu.
-Doviđenja i prijatno gospodo, za danas smo završili.- inspektor Artiom je odgurivao studente i terao ih ka vratima. Pet zabrinutih osoba polako su se pela stepeništem. Martina se smejala na glas.
-Šta je smešno?- upita razljućeno Klen.
-Lepo si joj pismo napisao, LJUBAVNIČE!- ona progovori kroz smeh.
-Kome?!- upita znatiželjno Nikolaj. Strepeo je jer mu je njegova slutnja govorila kome je to pismo bili napisano.
-Otkud ti to pismo?- Klen ljutito odgovori.
-Ona mi ga je dala... Da znaš samo kako te je ismevala pred svima! Čekaj citiram, citiram «Mala zaljubljena budalica! Nikada ne bih bila s njim!», ha! Da baš je tako rekla! Htela je da pocepa pismo ali ja sam insistirala da ga zadržim, znaš, svideo mi se tvoj smisao za humor!- Martina zlobno primeti.
-Lažeš! LAŽEŠ!- Klen je zastao i povređeno vikao na štrkljastu hrvaticu.
-Uuuu....ko je to meni povređen? A šta si očekivao? Ti ti...ti si druge vere i za nju si niža rasa a ona...
-U svakom slučaju ona NIJE ubica!- Nikolaj ustreptalo reče. Klenu izbiše suze na oči i otrča u sobu.
-Da znam!- tajanstveno reče Martina.- Sada ZNAM ko je ubica! Inspektor me je podsetio na nešto vrlo, vrlo važno...Ali pustiću ih još malo da se muče... i da muče Estelle! Verovatno ću im sutra reći šta im je promaklo! Pa-pa!
Martina zadovoljno odšeta do sobe i nestade iza lakovanih, hrastovih vrata sobe broj 30.
Nikolaj je znao kome je pismo bilo namenjeno. Svi se raziđoše u tišini. Šta je Martina Horvat saznala? Možda samo blefira...

Četvrta glava

Žurka je bila u punom jeku kada je Klen Asnatis Abraši, vidno iznerviran upao u dnevni boravak. Atmosfera koja je vladala tog popodnevna bila je znatno izmenjena. Sa velikih zvučnika na staklenom zidu dopirala je glasna i trenutno aktuelna muzika. Osim stranih i svetski poznatih izvođača, mogli su se čuti i grčki, domaći izvođači. Ceo zatamljeni boravak koji su osvetljavala igrajuća, šarena disko-svetla i treperavi laseri, vrveo je od opuštenih i raspoloženih studenata. Svi su bili tu... Skoro svi. Ali osoba koja je zaokupljala Astanisovu pažnju bila je zavodljiva francuskinja smeđe kose koja je na sredini podijuma plesala sa Nikolajem. Smejala se... Da li je bila srećna? Veliki sat u holu pokazivao je devet i petnaest. On ju je čekao sat ipo vremena... ali ona se nije pojavila. Nije došla. Izgleda da se lepo zabavljala sa Nikolajem. Pesma se završila a odmenila ju je pesma malo bržeg ritma, Estelle se sa ljubaznim osmehom odmakla od Nikolaja, a on se saže i poljubi joj ruku. Klen se gurao kroz gomilu učenika, uopšte ne primećujući ništa oko sebe do jedne osobe. Grubo povlačenje ruke nateralo je Estelle da se okrene oko sebe. Iza nje je stajao on. On koga je ona toliko volela...sada ga je mrzela. Još uvek joj nije bilo jasno kako je samo mogao da bude sa Martinom. Ona hladno pogleda mesto gde joj je svojom snažnom i širokom, muškom šakom stezao zglob.
-Pusti me.- njene oči postaše hladnije a osmeh iščeznu sa lica.
-Nikada.- reče on povređeno.- Moramo da razgovaramo.
-Nemamo o šemu da razgovaramo. Pretpostavljam da si imao dovoljno vremena danas za «RAZGOVOR» sa Martinom?- Estelle ljutito trgnu ruku iz njegovog čvrstog, strasnog stiska ali uzalud.
-Šta? O čemu ti pričaš?
-Ne budi licemer! Videla sam danas njenu sobu! Jesi li se lepo oprao? Znaš od nje neće moći da te opere ni sva voda ovog sveta.
-Ti si luda! Dođi napolje moramo da razgovaramo.- Klen ju je stezao jače sve dok joj suze nisu krenule na oči.
-Ima nekih problema?- Pored njih se pojavi Nikolaj.
-Ne mešaj se u tuđa posla!- odgovori Klen besno.
-Ako dama ima nekih problema sa tobom, stojim na usluzi da ih ja rešim umesto nje.- reče Nikolaj odlučno dok je grčevito stiskao pesnice.
-Spasiba. Nikolaj pozvaću te kad mi budeš bio potreban.- Estelle obori pogled zamolivši ga da se skloni. Vatra i razjarenost u njegovim očima splasnuvše i on se pomeri nekoliko koraka.
-Pusti mi ruku.
-Neću.
-Pusti!
-Neću!
-Odmah!
-Ne dok mi ne odgovoriš na neka pitanja.
Estelle se sa bolom u srcu koji je prevazilazio fizički bol nagnječenog zgloba, nagnu napred i ugrize ga krvnički za vrat. On ciknu pustivši joj ruku refleksno. Na vratu mu se pojaviše male krvave flekice. On predje prstima preko kože i razmaza krv po šaci.
-Razgrebala si mi kožu...- bolno reče Klen dok je trljao vrat.
-Pa šta?! Ti si meni ugnječio zglob!- Estelle frknu gledajući u suprotnom smeru.
-Budi razumna, kataktitikja! Moramo da razgovaramo.- molećivo je pogleda Klen. Ona se prevari i u trenutku slabosti pogleda u njega. U to lice koje je toliko volela, za kojim je žudela toliko vremena, i skrivala to u sebi. Niko nije znao da ga ona voli, pa čak ni on sam. Njegove krupne, prelepe, tirkizne oči gledale su vlažne od suza kojima su se ispunile, usne koje su blagorastavljeno čekale na njegov odgovor u strepnji. Osetila je tu neoborivu želju da ga čvrsto zagrli i nikad ne pušta a onda se prisetila Martine i njegovog oštrog mirisa na njoj, njegovih razbacanih stvari po krevetu... Iz levog oka joj se izli mala, slana suza i odvoji se sa njene glatke brade nakvasivši ljubičasto-crveni tepih u boravku.
-Napolje.- ona progovi drhtavim glasom dok je pokazivala ka vratima. Preko Asnatisovog lica kao da je proleteo tračak olakšanja. On poslušno klimnu glavom i nežno je uze za ruku dok je krčio put ka vratima boravka. Kada su izašli na svež noćni vazduh Klen huknu zabrinuto.
-Molim te reci mi zašto danas nisi došla u osam na plažu? Znaš li koliko sam te čekao? I otkud Martini ono pismo? Zašto si svašta pričala o meni?- nesklopljene i nesređene misli su se stapale u zbrzane reči i zbunjujuće rečenice dok se pitao odakle da počne. Estelle se primaknu bliže. Sada je jasno mogla da vidi, na svetlu mladog meseca, kako su mu oči zakrvavljene i pomalo otečene. Možda mu je upala sapunica u oči dok se kupao sa Martinom. Poslednja trunka sažaljenja utopi se u Estellinoj ljubomori.
-Zašto nisam došla?- nasmeja se ona sarkastično.- Pa to je bar lako. Znaš, nisam znala da li ćeč stići da osušiš kosu na vreme!
-O čemu ti pričaš?! Pa ja danas nisam ni prao kosu!- preneraženo primeti Klen koji je mislio da se Estelle šali sa njim.- Šta pokušavaš da me totalno oteraš u ludilo? Već si me dovoljno zaludela, opčinila, a potom i izludela. Zašto si dala ono pismo Martini?
-Martina ovo, Martina ono... Martina je sve što ti je važno zar ne? Pa puno je pozdravi sledeći put kada se budete kupali zajedno i...- Estelle se razmahala rukama.- ...čekaj malo...koje pismo?
-Crveno pismo koje sam ti danas ostavio zakačeno na tablu u boravku....- Klen je bio vidno zbunjen. –Zašto kažeš to za Martinu?! Dobro znaš da nikada ne bih bio ni sa jednom drugom osim sa tobom, a pogotovo ne sa tom rugobom!
-Crveno pismo...ah...mora da mi je ispalo dok sam plakala. Svejedno, to ne opravdava činjenicu da si se danas tuširao sa Martinom! Lažovčino! Kako možeš da poričeš nešto tako kada sam lepo videla nju svu mokru i namirisanu... Mirisala je na TVOJ parfem, preljubniče! I ne samo to! Tvoje stvari su bile tu a ti...ti si bio pod tušem!- Estell se svojski trudila da ne zaplače.
-Molim...plakala si? Zašto?! Kažem ti... To su gluposti...- Klen je zbunjeno vrludao dok je pogledom pokušao da je razuveri.- Tuširao sam se sam! U svojoj sobi!
Estelle mu se približi prošavši mu rukama kroz kosu. Jedno je bilo sigurno: nije bila sveže oprana i mogla je iz njegovih zlatnih uvojaka da oseti blag miris duvana i njegove kolonjske vode. Koža mu je mirisala na pomorandžinu koru.
-Digni ruku!
-Molim?- zapanjeno upita Asnatis ali Estelle nehtede da čeka na njegovu reakciju sama je uzela i podigla mu desnu ruku a potom šmrknula par puta. Nije mirisao uobičajeno. Nije bilo ni traga parfemu. Estelle zaklopi oči, polako su delovi slagalice počeli da se sklapaju. U glavi joj je odjednom postalo bistrije.
-Ljubavi, nisi valjda puštao Martinu u sobu?
-Paaa.... zapravo jesam. Htela je da sačeka Nikolaja, i dobila je napad gušenja i...
-Ali kada si ti došao sa čašom vode nje nije više bilo tu?- dopuni ga Estelle a potom mu prisloni kažiprst nežno na vrh nosa.- Sve mi je jasno. Izvini....
-Den birazi! [23] Ali ne shvatam o čemu je reč? Molim te objasni mi...
-Martina je smutila sve to da bi me povredila... Izvini što sam sumnjala, ali bilo je sve tako očigledno. Ušla sam kod nje u sobu. Ona je bila zamotana u peškir i mirisala na tvoj parfem, i posteljina je mirisala na tebe, i cela soba, a tvoja sivo-plava majica je bila bačena preko kreveta i svuda po sobi su bile vlasi tvoje kose....ja... smetnula sam s' uma od bola i ljubomore! Izvini što sam sumnjala. Mora da je uzela neke tvoje stvari dok si bio van sobe i iscenirala sve da bi mi napakostila. Znaš ona me mrzi, a ni ja nisam baš ravnodušna prema njoj. Pismo mi je ispalo...mora da mi je slučajno ispalo ispred njenih vrata dok sam plakala. Ona ga se dočepala i onda... Šta ti je rekla?- Estelle položi glavu na njegovo rame i spokojno uzdahnu.
-Rekla je da si me ismevala i pričala svašta loše o meni. Da si na kraju krajeva želela da pocepaš to pismo ali da ga je ona «plemenito sačuvala». To sigurno nije istina?- Klen je zadrhtao kada je Estelle spustila glavu na njegovo rame i privila se celim svojim toplim telom uz njega.
-Ne! Pokazaću ja njoj plemenitost kad je dohvatim! Uh kunem ti se! Kad mi samo dopadne šaka ta razroka mala avet... zažaliće što se rodila! Mislim da ću je izazvati na dvoboj!
-Haha...Zbog mene?- Asnatis se smejao.- Ludice mala! Znaš da sam samo tvoj!
Estelle se nasmeja položivši svoje usne na njegove.
-Mislim da bismo trebali da se vratimo. Ne želim da neko sazna...
-Zašto im ne kažemo? -Ne, ne sada dok se inspektori motaju ovuda. Bolje da još neko vreme sve držimo u tajnosti...- Estelle se ruku pod ruku sa Abrašijem vrati u boravak.
-Gde je Martina?- Estelle upita unezvereno. U tom trenutku preglasan tehno nadglasa sve, svetla se za trenutak pogasiše a laseri zatitraše kroz oblake gustog, belog dima koji je šikljao na sve strane. Muzika se prekide i začu se tup udar. Nekoliko devojaka počelo je da vrišti dok su studenti masovno počeli da istrčavaju iz boravka. Posle nekoliko minuta u boravku je osim treperenja šarenih svetlucavih lampica ostalo da leži beživotno telo sedamnaestogodišnje devojke izuzetno bledog tena i razmaknutih, polu-otvorenih, praznih, sivih očiju. Njeno dugo i tanano, koščato telo ležalo je nepomično, potrbuške, u svetlucavoj i lepljivoj lokvi sveže krvi.

***

-BEZ PANIKE!- vikao je inspektor Krimzakis dok se probijao niz uzbuđenu i uplašenu masu studenata. Dekan Dimitros je očajan i neispavan stajao na mestu zločina ne dozvolivši ikome da se približi telu.
-Smrt je usledila usled kontakta sa dugim, tankim i oštrim predmetom.- konstatovao je inspektor Artiki dok je posmatrao beživotno telo Martine Horvat. Leđni deo tela bio je natopljen crvenom, lepljivom masom koja je počinjala da se ugrušava. Neprijatan, kiselkasti miris zgrušane krvi širio se svuda po prostoriji.
-Mač?- stariji inspektor podiže obrve.
-Vrlo moguće.- Artiki klimnu glavom dok je pažljivo, sa rukavicama pregledao telo.
-Kako je iko mogao da uradi tako nešto pred svima?- dekan je upitao vidno uznemiren.- Kako je moguće da niko ništa nije video?
-Ko je sve bio na žurci?- upita Krimzakis.
-Svi učenici, koliko je to meni poznato.
-Meštani?
-Ne. Definitivno ne. Univerzitetske žurke su žurke zatvorenog tipa.
-Vrlo dobro. Naredite odmah svim učenicima da se u roku od šezdeset sekundi spuste u prizemlje.- Krimzakis odlučno reče.- Imaćemo mali pretres...
Za manje od minute gomila učenika uzvrpoljeno je čekala u holu univerziteta. Neki su plakali a drugi su nezadovoljno i uplašeno šaputali. Dvojica inspektora se popeše na sprat sa dekanom.
-Da li neko od učenika drži oružje?
-Ne verujem. Mada punoletni učenici, po zakonu, smeju da drže vatrena i hladna oružja, ako naravno, imaju dozvolu za to.- Dimitris se trudio da svojim kratkim, zdepastim koracima prestigne inspektore koji su već hitali ka prvim vratima. Vreme je prolazilo a inspektori su detaljno pretraživali svaku sobu. Posle nekoliko minuta iz sobe broj dvadeset i jedan začu se usklik oduševljenja.
-Nema potrebe za daljim pretresom! Pronašao sam!- Artiki je čučao pored kreveta šarenih arabesknih vezova. U desnoj ruci, rukavicom pridržavao dug i tanak, lagani, kolekcionarski mač čija je oštrica poprimila boju rđe. Na srebroj, ukrašenoj dršci bilo je ugravirano 'E.J.' .
-Došla maca na vratanca!- likovao je inspektor Artiki dok se spuštao niz dugačko, drveno stepenište sa okrvavljenim mačem u ruci.
Estelle je u neverici posmatrala taj prizor neprimetno, blago rastavljenih usana. Klen se namrštio a među ostalim studentima žamor utihnu.
-Dakle. Pronašli smo oružije a izgleda i počinioca...- pred inspektorima su se sklanjali studenti napravivši im slobodan put.- Ko ovde zna da mačuje?
Par ruku se pojaviše iznad mase. Estelle nesigurno podiže svoju.
-Pa gospođice Jolie, čini mi se da je ovo vaše...- sumnjičavo reče inspektor Artiki dok mu je pogled prelazio sa jedne zagrljene figure na drugu. Asnatis ju je zaštitnički obgrlio.
-Ništa ne možete da tvrdite!- reče on u očajanju.- Ona nije kriva, nije!
-Nije? Možda vi možete da nam date zadovoljavajuće objašnjenje, gospodine Abraši, ipak smo ovaj mač pronašli ispod vašeg kreveta!
Nekoliko uzdaha preseče vazduh. Komešanje među ostalim studentima odmah otpoče.
-Nisam kriva! Nisam!- Estelli se pojaviše suze u očima.- Neko pokušava da mi smesti!
-Vrlo dobro. Verujem.- progunđa inspektor Krimzakis dok je pod lupom posmatrao dršku mača.- Otisci su razmrljani. Svakako da su to otisci gospođice Jolie! Pretpostavljam da je ubica nosio rukavice, pa je pritom ne znajući razmrljao otiske. Nepažljivi ubica...
Estelle obrisa suze sa lica i odahnu. Nekoliko njih je pričalo sa inspektorom Artikijem.
-Želim da svi koji znaju da drže mač ili su imali ikakvih kontakata sa oružjem podignu ruke.- Artiki je bio ljut.- Da li ste sigurni kolega? Možda je ova devojka namerno razmrljala otiske kako bi nas razuverila? Petriči... Aleksejev...Abraši.... to je sve? Dobro.
-Sumnjam.- stariji inspektor odmahnu glavom.- Ovo mi više liči na nepažnju. Dođite prijatelju, moramo da popričamo. Moram priznati da sam u priličnoj konfuziji. Ako neko od vas želi nešto da kaže ili zna nešto što bi nam bilo od koristi, kolega i ja ćemo biti u trpezariji.

Sa stilski urađenog, staklenog stola u trpezariji pušila se šolja vruće turske kafe.
Krimzakis je svoju dopola otpijenu šoljicu premeštao iz ruke u ruku.
-Ne shvatam!- on tužno uzdahnu.
-Mislim da grešite. Smatram da je francuskinja ubica. Uostalom ko bi još znao gde se nalazi njen mač? Možda njena cimerka, ali ona ispada iz igre pošto je u kobnom trenutku bila na sasvim drugom kraju prostorije i dosipala sebi sok od pomorandže. Ipak onaj plavušan i francuskinja nemaju alibi zar ne? Bar ne postojan! Kažu da su ih videli da izlaze zajedno, i kako se vraćaju ali niko ne zna šta se dogodilo između. Imali su taman toliko vremena da odu po oružije, vrate se i ubiju sirotu devojku zar ne? A on je posle u panici sakrio mač ispod svog kreveta!
-Čak i da se to desilo, moje pitanje je: Zašto? Sve to nema logike! Zašto bi hteli da je ubiju?
-O pa očigledno! Ona ga je juče ponizila pred nama, zar ne? Pokazavši javnosti njegova najiskrenija osećanja (pretpostavljam prema onoj vrckastoj francuskinji!) a ako je on impulsivan... i dobili su priliku da je...likvidiraju...- čak ni inspektor Artiki nije bio ubeđen u istinitost svoje teorije. Baš u tom trenutku, kao spas, u sobu je zajapureno uletela Britni Mek Kenzi.
-Mislim da znam nešto što bi vas moglo zanimati....- Britni reče zbrzano bila je vido uzbuđena.- Juče dok smo se peli uz stepenice, Martina je rekla da zna ko je ubica! Ali da neće da kaže glupim pajkanima, pardon oprostite, govorim samo ono što je ona rekla, i kako će vam verovatno reći sutra ko je ubica. Odnosno to sutra je danas. Mislim danas je sutra. Odnosno trebalo je da bude ali... Uf!
-ZNALA JE KO JE UBICA?! I NIJE REKLA?- inspektor Krimzakis poskoči sa stolice. Njegovo lice bilo je crveno i drhtalo je poput neke velike, zajapurene pihtije.
-Pa, ovaj, planirala je danas da vam kaže ali je... uh... bila sprečena.- Martina ustuknu videvši razbesnela lica obojice inspektora.
-I rekla je to tek tako...pred svima?
-O da.
-Hrabrost...- zaključi Artiki.
-...pre bih rekao LUDOST!- ispravi ga stariji kolega.- ovo je bilo i za očekivati!
-Da...i...i spomenula je još kako ste je vi podsetili na nešto što ranije nije zapazila. Valjda je mislila na svoje svedočenje.
-U redu hvala ti dete, možeš izaći.- Krimzakis sede i poče da trlja svoju čekinjastu, crnu bradicu.
-Jutro je pametnije od večeri.- Artiki zevnu.- Mislim da bismo trebali da ostavimo ovo ubistvo da odstoji. Ne valja donositi preuranjene zaključke.
-Možda si u pravu. Sačekaćemo jutro a onda ćemo videti da li su moje sumnje tačne.- Krimzakis ustade sa stolice i umorno se odgega do vrata.

***
-Ne plaši se.
-Kako? Svi dokazi ukazuju da sam je ja ubila.
-Ali nisi! Bili smo sve vreme zajedno. Ono veče dok smo šetali po plaži, video nas je čak i stari ribar,... ne mogu da opovrgnu taj alibi!
-Tako se bojim, Klene...
Zlatokosi mladič je čvršće prigrli. Upijala je miris limuna sa njegove kože i odmarala glavu na uvojcima njegove duge svilenkaste kose.
-Ipak nisam bila sasvim iskrena sa tobom! Ima nešto što moram da ti kažem...- ozbiljnim glasom reče ona, posle čega mu na uho nežno prošaputa par reči. On se nasmeja i zagrli je jače:
-Znao sam.- tiho reče on uz zagonetni osmeh, na njeno veliko iznenađenje.
Uz tresak vrata u sobu upade loknasti, plavooki mladić.
-Kako si samo mogao?- Nikolaj je bio van sebe od besa.- Znao si da je volim! Prvo ona... onda Petriči a sad i ti! Saznao sam mnoge strašne stvari danas!
-Estelle, dušo, mislim da bi bilo bolje da izađeš... Doćiću posle.- Klen reče oštro dok je prezrivo posmatrao Nikolaja.
-Ne! NEMOJ DA IDEŠ! Možeš mnogo toga da čuješ, Estelle! Prvo lekcija o prijateljstvu! Pa o preskakanju balkona! O nevinosti! Znaš li priču o vuku u jarećoj koži? Da, mogla bi svakako da čuješ priču o devojci koja je ubila kako bi dobila naklonost jednog običnog žabara! Molim te ostani Estelle!
Ali devojka se hitro podiže sa kreveta, namesti svoju izgužvanu majicu i poljubivši Klena u obraz izađe iz sobe. Zaista bilo joj je dosta problema za jedan dan.
-Kako možeš? Pa on je siledžija!- rus je vikao gnevno ali bilo je prekasno.- Ti...ti... kakav si mi ti to prijatelj?!
-Izvini ali i ja...ja...
-Kak? Šta?
-I ja sam čovek od krvi i mesa... i ja imam osećanja! Nikolaj! Pobogu! Urazumi se!- Abraši je uzmicao pod Aleksejevljeviim napadima besa.- VOLIM JE!
-Ti! Kako samo imaš morala da mi tako nešto kažeš u lice!?- Nikolaj pljunu ispred sebe i sočno opsova.- I ne samo ti! Znam ko je ubica! Kunem ti se da znam! Ali neću reći! Treba svi da crknete! Svi! Svi! Čuješ li me Klene? SVI STE VI ĐUBRAD!
Abraši, umoran od rasprave izađe iz sobe zalupivši vrata za sobom. Tiho je pokucao na vrata dvadesetosmice.
Nikola pade ničice na zemlju. Suze su mu nagrnule na oči. Toliko zlodela, toliko zločina. Niko ne bi sumnjao u tako nevino biće. Ne, ne bi... Odjednom Nikolaju pade mrak na oči. Sve mu je delovalo kao san, košmar. Noćna mora iz koje ne može da pobegne. Pokušavao je da se viče i vrišti kako bi se probudio... Ipak nije sanjao. Bila je to surova realnost. Ta neuredna istumbana soba, monotona, univerzitetska zgrada puna korumpiranih bogataša iz najviših svetskih krugova, Marko Petriči koji je po svemu sudeći uživao dvostruki život, i malo ludo stvorenje. Ludo od besa... On je to mogao da razume, mogao je da razume taj strašni poriv, tu neutešnu strast koja je terala na ubistvo, i još jedno, i još jedno, i još jedno...kada će magični krug da se prekine? Umoran od suza Nikolaj ubrzo zaspa. Želja mu se u snu ispunila.

Peta glava

-Bereta 22LR. Ispaljena su dva metka iz neposredne blizine.- inspektor Artiki je konstatovao namrgođeno.- Naravno BUM BUM se nije čulo pošto je ubica pucao kroy jastuk. Trenutna i bezbolna smrt. Nije stigao ni da se trzne, ako mene pitate.
-Dakle ubica je ušao dok je ovaj momak spavao, prislonio mu jastuk uz glavu, hitro naslonio pištolj na jastuk i hladnokrvno mu ispalio dva metka u glavu.- inspektor Krimzakis poče da razgleda jastuk izbušen sa dve rupe, nagoreo od baruta.
-Da. Jedan metak bi bio sasvim dovoljan, ali ubica je hteo da se osigura pa ga je overio još jednim povlačenjem oroza.- Artiki podiže pištolj štapićem i poče pažljivo da ga zagleda.
-Šta si još uspeo da prokopaš.- Krimzakis pomalo sujetno primeti.
-Pištolj marke Bereta 22LR, iz koga je sinoć pucano pripada njegovom cimeru, Klenu Asnatisu Abrašiju, ima dozvolu za to, proverio sam. Otisaka na pištolju uopšte nema. Što se tiče drugih, sitnih detalja, pronađeno je više vrsta vlasi u sobi. Ono što je posebno zanimljivo jesu neki predmeti koji su pronađeni u drugim sobama. U sobi broj trideset je pronađena čaša pilula, među kojima je pronađen tetidis i nekoliko tableta za spavanje. - Artiki je delovao vrlo zadovoljno.- Nekoliko srednje dužine i zlataste, par dugih kestenjastih, nekoliko plavih kovrdžavih (verovatno pripadaju ubijenom) i jedna talasasta riđe-smeđa.
-Šta je ovo?- Krimzakisa trznu krckanje i on pogleda nadole. Na podu pored kreveta bilo je malih rasutih komadića stakla.-Staklo. Vrlo zanimljivo. Da li ima staklenih čaša u sobama?
-Ne, nisam primetio ni jednu.- Artiki odmahnu glavom.
-A Nikolaj Aleksejev nije nosio naočare, koliko znam. Znači staklo mora da pripada ubici.- Krimzakis coknu jezikom i pokupi pincetom rasute komadiće stakla.- Mislim da ćemo malo porazgovarati sa decom.
Inspektori izađoše iz sobe. U hodniku ih je čekala gomila sveta. Bio je tu zabrinuti dekan, i grupa učenika koja je nestrpljivo očekivala da čuje šta se desilo sinoć. Iz mase okupljenih studenata inspektori izdvojiše Klena, Marka i Larija.
-Znaš li čime je tvoj cimer ubijen?- Krimzakis uputi Klenu strog pogled. Klen odmahnu glavom zbunjeno. Estelle i Alienor pretrnuše dok su sa zebnjom upijale svaku inspektorovu reč.
-Tvojom beretom. Srećom, po tebe, što imaš dozvolu za taj pištolj.- Krimzakis nastavi.- Želim da znam gde ste bili sinoć, to važi za svu trojicu. Da li ste razgovarali sa žrtvom?
-Mislim da sam čuo nešto.- Marko istupi.- Nikolaj je ranije otišao sa žurke zato što je bio neraspoložen, ne znam gde je bio za to vreme, ali kasnije oko ponoći me je probudila strahovita buka koja je dopirala iz njegove sobe. Svađao se sa Klenom. Onda se čuo tresak vratima. Nikolaj se drao, čini mi se da je bilo reči o Estelle, pošto sam tu reč jasno čuo. Ponovo sam čuo treskanje vratima i posle toga je nastupila tišina. Zaspao sam, naravno.
-Kasnije niste ništa čuli?- upita Artiki ispitivački.
-Ne, nisam.- potvrdi italijan.
-Što nas dovodi do Estelle. Gospođice Jolie, istupite, molim vas.- Krimzakis ljubazno naredi i Estelle iskorači iz gomile.- Gde ste bili sinoć?
-Na žurci, razume se, onda se desilo ono strašno ubistvo, žurka je prekinuta pa smo se svi razbežali po sobama. Klen me je pozvao kod njega u sobu, i ja...- Estelle porumene.- sam prihvatila poziv. Pričala sam sa Klenom sve dok Nikolaj, vidno potresen nije ušao u sobu i počeo da bunca.
-Šta je tačno rekao?- zainteresovano upita Artiki.
-Pa čini mi se da je prvo počeo da napada Klena i da bunca kako je mnoge strašne stvari saznao u poslednje vreme. Sasvim sam sigurna da je spomenuo Marka Petričija... Klen me je odmah posle toga predložio da izađem, ali Nikolaj je počeo da me moli da ostanem u sobi i čujem ono što on ima da mi kaže. Iskreno govoreći bilo mi je dosta raznih svađa i problema pa sam izašla. Aleksejeva priča delovala je prilično nepovezano, počeo je da spominje nekog vuka u jarećoj koži, preskakanje balkona i lekciju o prijateljstvu. Posle je rekao nešto zanimljivo, ali isuviše nemoguće, ako mene pitate. Spomenuo je ''devojku koja je spremna da ubije kako bi pridobila naklonost jednog žabara''. Zapravo nisam sigurna da li je rekao baš ''naklonost'' ali u tom kontekstu. Izašla sam iz sobe i otišla u svoju sobu, tamo je bila Alienor, spavala je. Samo minut posle toga pridružio mi se i Klen. Pitao je da li može da prespava kod nas u sobi jer su se on i Rus posvađali. Pošto nismo mogli da zaspimo, pričali smo do sve do jutra. Niko nije izlazio iz sobe.- Estelle dovrši svoju priču pocrvenevši ko bulka dok je osećala sve nasmešene, zaintrigirane poglede okolnih studenata koji nisu znali za nju i Abrašija.
-Dobro. Detaljno. Ako je verovati vam na reč, gospođice, tri osumnjičena manje.- Krimzakis se ljubazno osmehnu a potom se isceri Klenu u lice.- A sada vi, mladiću. Izgleda da ste vi poslednji pričali sa ubijenim. Zbog čega je Nikolaj ranije otišao sa žurke? Zašto je bio nervozan i besan, i u vezi čega ste se svađali?
Zlatokosi mladić uzdahnu duboko i pogleda u estelle, a ona blago klimnu glavom.
-Pa dobro inspektore, reći ću vam zašto je Nikolaj ranije otišao sa žurke. On je bio...pa malo razočaran i svakako ljut na mene. Zašto? Pa, bili smo zaljubljeni u istu devojku. Mislim, još uvek smo. Odnosno ja sam...- Klen se zbunio i počeo da zamuckuje. Kada se staložio on nastavi svoju priču.- Na svu sreću ja sam taj koji je dobio naklonost te devojke. Aleksejev je bio ljut zato što sam ja trebao da je smuvam sa njim, kao što sam i mislio da ću da uradim, da pomognem drugu i tako to, sve dok je nisam video i upoznao. Onda sam shvatio da je volim, i da ne mogu da pomognem svom prijatelju. Naravno, on je bio ljut zbog toga. Otkrio je da smo ja i dotična devojka u vezi i totalno je prs'o. Juče kada je došao u sobu bio je van sebe, počeo je da lupa nešto nepovezano i da nas sve kune. Ipak, rekao je da zna ko je ubica, i da neće da kaže jer, citiram, ''mi smo svi đubrad, i treba svi da crknemo''. Pošto mi je bilo dosta rasprave, i nisam želeo da planem i da svađa preraste u fizički obračun izašao sam iz sobe i otišao kod Estelle. Dalje znate.
-Zanimljivo!- zaključi inspektor Krimzakis i pogled mu se zaustavi na masi učenika koji su okupljeni tu stajali.- Vrlo zanimljivo! Zločin iz strasti!
-Molim? Nisam ga ja ubio!- Klen prohukta.
-Ne govorim o vama, već o jednoj maloj devojci koja je ''spremna da ubije kako bi pridobila naklonost jednog žabara'', u slobodnom prevodu Italijana.- Krimzakisov pogled je nastavio dalje nemarno da luta i zaustavio se na Petričiju.
-Ne shvatam.- Marko je složio kiselo lice i zakolutao očima.
-Možda još uvek ne shvatate, ali shvatićete.- inspektor Krimzakis uputi pogled jednom malom ženskom stvorenju bez naočara.- Hoću da kažem, sasvim je sigurno da imate tajnu obožavateljku, gospodine Petriči. Imate li ideju ko bi to mogao da bude?
-Pa ja imam mnogo obožavateljki inspektore.- laskavo reče lepuškasti Italijan.- Ne znam na koju od njih mislite?
-Mora da se mrze međusobno.- Zaključi inspektor Krimzakis pogleda prikovanog za malo stvorenje riđe-smeđe talasaste kose i prćastog nosa koje je uzalud čkiljila kako bi videla Markov izraz lica.- Dovoljno da bi ubile?
-Hahahaha nemojte mi reći inspektore da sam toliko fatalan!- uskliknu Petriči kao da ismeva Krimzakisovu teoriju.
-Puno mi je pomoglo svedočenje Martine Horvat, kada sam malo razmislio o njemu, a zatim razbijeno staklo, greška koja ovoj gospođici nije smela da se desi. Moram priznati da sam bio malo zavaran u početku. Sumnjao sam u Estelle Jolie, ubica se svakako trudio da svi tragovi ukazuju na nju, na sreću po ubicu Estelle je imala jake motive da ubije sve tri žrtve. Ipak mademoiselle Jolie je imala čvrst alibi, svaki put. Ubica na to nije računao. Estelle, Estelle... Uvalila si se u gadne probleme. Poslednja si videla Trejsi živu, dlaka tvoje kose pronađena je na njenom balkonu. Ali pođimo od početka...
Estelle proguta knedlu i privi se čvršće uz Klena, inspektor nastavi.
-Draga mala Alienor, bila je od velike pomoći. Rekla je, mada simbolično kako su lavovi divlje zveri, da se bore za opstanak i sastaju na pojilu. Savršena metafora. Svaka čast gospođice Dezinosant, ovim ste nam dali do znanja da su ''lavovi'' studenti koji se bore za opstanak odnosno za što više mesto na društvenoj lestvici i da se sastaju na ''pojilu'' u slobodnom prevodu u pabu ''Zlatni Lav''. Ako bi Trejsi Džejkobs bila mrtva, Estelle Jolie bi postala najpopularnije devojka na univerzitetu, i više nego sigurno predsednica ''lavova'', sigurno i kraljica univerziteta, a i osim toga mrzela je Trejsi iz ličnih razloga. Ubica je ovde bio jako pažljiv i nije nam ostavio ni jedan jedini pravi trag. Bar ne na prvi pogled... Martina je ubijena baš onda kada je rekla da zna ko je ubica i zapretila da će to da nam kaže. Pretpostavimo da je Estelle mogla da sazna da je Martina to rekla, ali to je malo verovatno. Veća je verovatnoća da je ubica bio tu u trenutku kada je Martina to rekla. Naravno i ovog puta Martina je bila ubijena oružijem koje pripada gospođici Jolie. Obe su se mrzele međusobno. Eto još jednog motiva! Osim toga, saznao sam da gospođica Jolie nije čistokrvna francuskinja. Majka joj je bila...
-...srpkinja.- dopuni ga Estelle odlučno.- Da, mrzela sam Matinu, ali to nije bilo zato što je hrvatica, već zato što je odvratna kučka!- Estelle planu.- Ali nisam je ubila! Nisam!
-Tišina. Pusti me da nastavim.- Krimzakis je prekori i nastavi.- Dakle, tu je i nacionalna mržnja. Za ovaj mali podatak, ubica verovatno nije ni znao. Ipak tu je i treća žrtva, Niklolaj. Rekao je da bi devojka mogla da ubije ne bi li dobila naklonost jednog Italijana. E tu se već nešto ne poklapa. Naravno da ubica nije znao da će Nikolaj u besu reći nešto, mogao je samo da pretpostavi. Nikolaj je spominjao preskakanje balkona. Vrlo interesantno! Primetio sam kako su balkoni međusobno spojeni, i da nije potrebno izlaziti iz sobe kako bi se prešlo u susednu sobu. Međutim, nije tu samo preskakanje, ovo je gospodo prvi sprat. Prilično je jednostavno uspeti se, i uskočiti u nečiju sobu. Soba Nikolaja Aleksejeva bila je zaključana iznutra. Stoga zaključujemo da ubica nije mogao da uđe kroz vrata, isto tako i u slučaju Trejsi Džejkobs. Ubica se služio balkonom i kod podmetanja oružija, pošto je ubio Martinu. Jer ključ sobe broj dvadesetosam je bio sve vreme u Alienorinom džepu, a soba je bila zaključana, sve vreme. U sobi gospođice Džejkobs, međutim nije bilo nikog jer je Britni bila na žurci. A možda i ne... U svakom slučaju ubica se već izveštio u preskakanju balkona. Sledeći osumnjičeni Marko Petriči.
Petriči prođe nervozno prstima kroz svoju bujnu kovrdžavu kosu, tamnu kao dubine crne Afrike, inspektor se nasmeja i nastavi:
-Pa može se reći da Marko Petriči nije želeo da se sazna za to da je spavao sa Trejsi Džejkobs, mada se to ne uklapa u njegov profil velikog latinskog ljubavnika. Ipak, ona ga je ucenjivala, mučila i emotivno satirala od prohteva. Tražila je od njega da namesti izbore za univerzitetski klub, da joj redovno daje novac,... Nezgodno. Martinu je mogao da ubije zato da bi uklonio svedoka, a Nikolaja je ubio zato što je saznao za Trejsi i osuđivao ga? Obratite pažnju: Marko Petriči zna da mačuje, ima vremena i mogućnosti da preskoči balkon i dokopa se pištolja, poznaje dobro hemijska jedinjenja i zna da bi razmućeni tetidis mogao da usmrti Trejsi. Gospodine Petriči nema razloga da se preznojavate, ne mislim da ste vi ubica. Mogao je to biti i Klen, zar ne? Samo da nema tako jak alibi...- Krimzakis se nasmeja.- Trejsi je ubio zato da bi udovoljio svojoj najdražoj Estelle. Martinu je ubio zbog čiste nacionalne mržnje a i da bi uklonio svedoka, možda zato što je zbog nje usledila svađa između dvoje ljubavnika. Da, nemojte misliti da ne znam i da nisam primetio tvoj izraz lica pošto je gospođica Horvat pročitala ljubavno pismo pred svima. Ponizila te je zar ne? Nikolaj je ubijen zbog ljubomore, on se nabacivao gospođici Estelle a ona pripada tebi, zar ne?
Klen se namrštio- Nisam ga ubio.
Inspektor se nasmeja:
-Nemoraš da me nišaniš tim pogledom, dečko, znam da ga nisi ubio, mada imaš dobre motive, a i bereta je tvoja. Dakle da nastavim, Brtini MacKenzie i Alienor Dezinosant sam odmah precrtao, ne uklapaju se u profil ubice, niti imaju motiva za tako nešto. Morao sam dobro da mućnem glavom. Lari nije imao nikakve veze sa ubistvom. Nije imao ni motiv, a i imao je jak alibi. Što nas dovodi do jedne osobe...- Krimzakis poče pogledom da švrlja po napetoj grupici studenata koji su ostali.- Meri En, možete li da dođete ovde?
Bleda devojka talasaste smeđe-riđe kose i žućkaste kože istupi. Ovoga puta, sa vrha njenog prćastog, malog nosa, nisu se klatile velike, kockaste naočare.
-Mogu li da pogledam vaše naočare, gospođice Votson?- uljudno upita inspektor.
Meri En drhtavom rukom izvuče slomijene naočare iz džepa i pruži ih starijem inspektoru.
-Aha! Baš kao što sam i pretpostavio. Fali vam jedno staklo, gospođice. Kad ste ga izgubili?- upita inspektor smeškajući se.
-Ne znam.- odgovori Meri En nervozno se počešavši po vratu.
-Aha...da pa pretpostavljam da se ne sećate. Dopustite da vam osvežim pamćenje.- Krimzakis odbrusi ozbiljnim glasom.- Gospodin Džejkobs, otac ubijene Trejsi Džejkobs sarađivao je sa vašim ocem. Tačnije ugnjetavao ga je. Molim vas recite nam šta se desilo sa vašim ocem.
-Umro je od infarkta.- Meri En se ugrize za tanku, ispucalu, donju usnu.
-Na poslu!-.dodade inspektor.- Eto više nego dovoljnog motiva, a tu su još i ljubomora i zavist. Ipak na svedočenju proračunata miss Votson napravila je mali lapsus. Nije očekivala da će Martina reći sve do tančina. Ipak pažljivom slušaocu odmah je bilo jasno o čemu je reč. Zamislite samo ovaj prizor. Dve devojke igraju karte, Meri En donosi sok i one nazdravljaju. Samo što je Britni ispila sok do dna, ona pada na zemlju i tone u dubok i čvrst san koji je trajao skoro do podne. Isto se dešava i sa Martinom koja je nehotice uzela čašu soka te je možda neplanirano i ona bila ošamućena do podneva. Martina inače ima lagan san, rekla je kako je i najtiši zvuci mogu probuditi. A što se tiče Britni... Pa nije uobičajan prizor da vidimo da neko ''zaspi ko klada'' na podu, da je mogla da kontroliše svest verovatno bi legla na krevet ili bar fotelju. Što se tiče vas, gospođice Votson, vi ste naravno iscenirali da ste otpili svoju čašu soka, a zapravo ste je sasuli u fikus koji vam stoji pored kreveta. Legli ste na krevet i pravili se da spavate sve dok niste bili sigurni da je Britni u carstvu snova, onda ste ustali, uzeli tetidis iz vaše čašice sa lekovima iz koje ste se prethodno poslužili pilulama za spavanje kojima ste začinili sok. Naime sa tetidisom ste preskočili balkon i prešli u drugu sobu, znali ste da je Trejsi još uvek u pabu pa ste, pretpostavljam podmetnuli čokoladnu bombonjeru na krevet, a u čašu vode, koju ste stavili pored kreveta razmutili ste tetidis. Kako pametno! Šta čovek uradi pošto pojede nekoliko dražeja od čokolade punjene rumom i vodkom? Od žeđi posrne za čašom vode! Ovog puta to je imalo koban ishod za sirotu Trejsi...- inspektor Krimzakis zavrte glavom.- Vratili ste se u sobu kao da se ništa nije desilo i legli u krevet. Ipak, u žurbi ste zaboravili da zatvorite vrata balkona, gospođice Votson. Nepažljiva pogreška, Meri En. Skupo te je koštala. Martina je došla u sobu, ispila sok, ošamućena zaspala i probudila se kasno sledećeg dana. Naravno posle mog ispitivanja, i tvog neuverljivog svedočenja, pametna Martina je sklopila kockice u glavi i shvatila kako si ubila Trejsi, i zašto. Verovatno je saznala da si ludo zaljubljena u Marka Petričija sa kojim je Trejsi čekala bebu. Nisi mogla da podneseš činjenicu da momak koga toliko obožavaš ima dete sa drugom i to baš sa omraženom Trejsi! Naravno kada je Martina skontala ko je ubica morala si da je odstraniš. Najbolje bi bilo van sobe da sumnja ne bi pala na tebe, i tuđim oružijem. Estelle jue bila savršena žrtva. Prešla si preko svog i Britninog balkona i došla do Estelline sobe. Pošto si znala da su sobe prazne, nesmetano si ušla i uzela njen mač. Sišla si u dnevni boravak, na žurku. Naravno, niko nije ni primetio šta nosiš, bio je mrak, gužva i scenski dim. Iskoristila si priliku kada je muzika bila najglasnija da probodeš Martinu ne primetno. U opštoj panici i gunguli uspela si neprimećeno da se uspneš do soba i ponovo preko svog balkona dođeš do Estelline i Alienorine sobe, da vratiš oružije. Baš kada si mislila da si prošla ne primećeno, neko te je video kako preskačeš balkon. Nikolaj te je video, prvo je posumnjao, ali kada su pronašli okrvavljen mač ispod Estellinog kreveta znao je da si ti ubica. Nameravao je to da kaže odmah ali se pokolebao jer je zatekao devojku koju voli u zagrljaju svog dotadašnjeg najboljeg prijatelja i cimera. Bio je jako besan na sve oko sebe, i to je bilo isuviše tragedija za tako kratko vreme. Pošto Estelle nije htela da ga sasluša, bilo mu je sve jedno, želeo da ih kazni time što neće odati ubicin identitet, sva sreća po vas, gospođice Votson! Naravno ti si morala da deluješ brzo, nisi smela da dozvoliš da se Nikolaj pokoleba, predomisli i kaže svima ko je ubica. Čula si Klena i Estelle kako razgovaraju u susednoj sobi i shvatila si da ti sve ide u korist, pa si odlučila da ga ubiješ te iste noći. Nisi mogla neopaženo da pređeš preko svih tih balkona pa si odlučila da se spustiš preko terase na zemlju i dođeš do Nikolajevog balkona a onda se uspneš natrag. Tako te niko ne bi primetio, zar ne? Uspešno si se popela na balkon, pretpostavljam kako si saznala da Klen drži pištolj. Tiho si se ušunjala u sobu, uzela pištolj. Nikolaj je spavao na stomaku. Iskoristila si to, preklopila mu glavu jastukom, nežno, prislonila pištolj na jastuk i ispalila dva metka. Naravno, nosila si rukavice te otisaka nije bilo ali ovoga puta izgleda nisi privezala kosu. Pretpostavljam da nikada do tada nisi pucala pištoljem pa nisi znala da kada pištolj opali da se ruka dosta trzne. Pošto te je pucanj dobro protresao, naočare su pale na parket i jedno okno se razbilo, što ćemo svakako dokazati laboratorijskim putem. Uplašila si se, i u panici se istim putem vratila u sobu. Naravno, rukavice su sastavni i obavezni činilac studentskog kofera, ali pilule za spavanje i tetidis nisu. Miss Votson želite li da vam pročitamo vaša prava?
Meri En se trgla. Nastala je mrtva tišina, svi studenti su poluotvorenih usta u neverici zurili u nju. Shvatila je da ne vredi da poriče. Ruke su joj bile hladne i znojave, a među svim tim pogledima koji su je osuđivali tražila je Markovo lice. Kada je videla zgroženost na njegovom iznenađenom licu ona kriknu i otrgnu se od inspektorove ruke. Probila je sebi put kroz gomilu okupljenih studenata i potrčala niz stepenice, ipak noga je prevari i ona iskrenu stopalo tresnuvši na mermerno stepenište sa jaukom. Dva inspektora je prestigoše i podigoše za ruke. Ovog puta čvrsto su je držali dok se ona nevoljno, u suzama otimala. Nije poricala da je ona ubica, ali nije ni priznala svoje zločine.
-Ne mogu da verujem!- uskliknu Klen iznenađeno. Estelle je držala ruku preko usta u čudu.
Alienor je šokirano, razrogačenih očiju posmatrala kako inspektori odvode Meri En Votson u dekanovu kancelariju.
-Marko! Marko!- vrištala je dok je pokušavala da se otrgne iz snažnih okova.- Oprosti mi! Volim te! Ne ostavljaj me samu Marko! Petriči! Moj si! Moj si zauvek! Čuješ kada izađem iz zatvora...
Italijan je bio apsolutno zgrožen, hladne kapi znoja orosile su mu čelo i on protrese glavom.
-Ovo je neverovatno!
-De, de, nije baš tako strašno. Bar nisi mrtav.- Estelle se utešno nasmeši i potapša ga po ramenu.
-Pa takav ti je život vas žabara...- Klen ga obgrli.- Bar je gotovo.
-O bože mili, drago mi je što se sve ovo završilo!- uzdahnu Alienor. Estelle i ona se čvrsto zagrliše.-Nema više strepnje!
Ubrzo potom studenti su se rastrčali po sobama. Svako od njih imao je svoju verziju događaja. Žamor nije prestajao, ali sa zalazećim suncem je sve počelo da se stapa u normalu. Studentski život vraćao se u svoj stari tok. More se penušavo talasalo i prelamalo u bisernu i purpurnu dok je veliko krvavo-naranžasto sunce odlazilo na svoj počinak, negde iza egejskog mora. Negde daleko iza horizonta, u tamnim dubinama crne Afrike lavovi su nastavili svoju borbu za opstanak. Neko od njih je pao poput strvine dok su grabljivice kidale njegovo meso, neki od njih su se i dalje gostili na pojilu, a nekoliko njih je udisalo vruć, omamljiv tropski vazduh, promatralo zvezde i pogođeno erosovim strelicama, spojilo se u virovite brzake plamene ljubavi, strasti i zločina koji sledi.

1Mais non ---- Ali ne.
2 Estelle! Tu es tres belle!2 ----Estelle! Ti si vrlo lepa!
3 Je sais!3 – Znam!
4 Ti ine afto?4 - Šta to bi?
5'Merci beaucoup!'5 –Hvala lepo!
6 telktiki6 - Dražesna
7 Telktiki, omorfi, nostimi, peripiimeni, simpatitiki, termi,... 7 –Dražesna, lepa, zgodna, negovana, simpatična, strastvena...
8 Kastani8!- Brineta!


Cherie2 – (franc.) Draga
© ‘Vrlo sam srećan što sam te upoznao. Mnogo te volim! Tako si dobra i nežna... Bilo je divno sa tobom. Uvek ću te voleti. Kada ćemo se opet sastati? Obećaj mi da ćeš ubrzo opet doći! Čekaću te večeras u osam na plaži.
Volim te, zavodnice!

Ljubavnik' (prevod sa grčkog jezika)

Cherie2 – (franc.) Draga
[23] Ništa zato!