-POGLAVLJE 10-

''Ako mi okolnosti na ruku idu, naći ću
Gde istina je skrivena, iako, zapravo,
Skrivena je u središtu.'' Šekspir, «Hamlet»


-Roze ili crveni karmin pitanje je sad!- Tanja izvadi iz svog nesesera ruž za usne i stade da ga razgleda u dilemi.
-Mislim da ti se uz tu haljinu nekako više slaže roze.- reče Tamara dok je navlačila duge kožne čizme.
-Aha... definitivno roze.- Sanja je bila zaokupljena češljanjem.
-Gde je Becky?- upita Tamara pošto je obula čizme i stala ispred ogledala.
-Oblači se. Znaš ti već «rituale» koji traju po pola sata!- Sanja reče odloživši četku za kosu na mali noćni stočić. U tom trenutku Becky je otvorila vrata i pogledala grifindorke u spavaonici. Tanja je na sebi imala baršunasto roze haljinu, golih leđa sa polu providnim, zlatastim tilom koji je izgledao krajnje raskošno. Sanja je na sebi nosila izuzetno pripijenu haljinu od crne koze koja je perfektno isticala njeno vitko telo, tanak struk i preplanulo ten. Tamara je za ovu priliku odabrala opaku kombinaciju: kožne pantalone preko kojih je bila navučena providna crna pank suknja sa nekoliko zihernadli i bedževa stilski zakačenih za materijal, gornji deo odnosno top bio je napravljen od krutog materijala i izgledao poput kratkog topa sa nekoliko ratkapni, zihernadli i velikom, krutom, vampirskom kragnom. Naravno na nogama je nosila nezamenljive crne martinke. Hermiona je sedela na ivici kreveta i šnirala svoje baletanke, na sebi je imala nebesko-plavu suknju i laganu košulju spuštenih ramena. U tom trenutku Becky uhvati svoj odraz pred ogledalom. «Nije loše» pomisli. Dugo je čekala priliku gde će moći da odene tu «posebnu» haljinu. Nepravilno izrezani rubovi crnog tila i čipke lagano su padali svega nekoliko santimetara ispod kukova, jedva prekrivajući svojom oskudnom dužinom, poput postave, dok je prekrasna haljinica pravila crni oreol oko nje. Čvrsti, crni korset svio se poput zmije oko izvajanog struka, a belina grudi je provirivala iz dubokog deholtea, a oko vrata je svetlucala ogrlica od crvenog rubina optočenog belim zlatom i sitnim dijamantima. Ono što se Becky najviše dopalo na haljini bili su čudni, elegantni trapezasto-zvonasti rukavi koji su padali u slapovima i maltene dodirivali pod.
-Lepo, lepo... Sada smo sve spremne jel da?- upita Tamara veselo.
-Da. Kada otkuca ponoć svi treba da se premaskiraju... Koje ste maske vi odabrale?- Tanja je već pošla da se uhvati za kvaku kako bi izašle.
-To je tajna. Osim toga verujem da me moj pratioc već čeka u dnevnom boravku.- Tamara izađe osmehnuvši se.- Vidimo se!
-Da... i ja mislim da me Hari već uveliko čeka. Biće bolje da siđem dole.- reče Sanja izašavši iz devojačke spavaonice. Glasovi koji su dopirali odozdo, iz boravka, parali su vazduh. Izgleda da se rasplamsala žučna rasprava. Becky je sišla niz uvojito stepenište i našla se lice u lice sa zajapurenim Ronom koji je vikao na «uljeza».
-NE MOGU DA VERUJEM! Kako si TI uspeo da uđeš ovde? KAKO?! KO TI JE REKAO LOZINKU TI.... TI PRLJAVI SLITERINU?!
-Smiri se Vesli, čuvaj se za bal...- podlo reče Febo- Ah da! Sad sam se setio. Pa TI nećeš ni ići na bal jer nemaš sa kim da ideš! Jadni mali Ronikins. Baš si patetičan!
-Jel...a sa kim ti ideš?- upita Ron prkosno.
-Sa mnom.- začuo se zenski glas iza njih. Ron se okrenuo i začuđeno pogledao u devojku koja je sada stajala iza njih:
-Becky?! Zar, zar ćeš ići sa OVIM na bal- Ron je upro prstom na ekstravagantno sređenog plavokosog mladića koji joj je sad prišao.-Mislim: zašto? Pa on je Sliterinac! Zašto? Mene si odbila a njega... I zar ne ideš sa Oliverom?
Ronov glas je polako utihnuo i izgubio se u neprijatnoj tišini. Trunkica bola, besa i tuge prešla mu je čelom. Febo se nasmejao.
-Ne. Ne idem sa Oliverom.- reče Becky spustivši pogled.- Ali ne zato što ne želim nego zato što ne mogu. Dobro znaš da je studentima zabranjeno da idu sa profesorima. Nažalost...
-Da. Kakva šteta!- reče Febo ironično se smeškajući.
Ron nije znao šta da kaze, bez reči je pojurio uz stepenice i uz tresak vratima od muške spavaonice nestao iz vidokruga.
Velika Dvorana je te večeri bila posebno ukrašena: šećerne jabuke, izrezbarene bundeve, velike količine lebdećih sveća i aromatičnih mirišljavih štapića kao i čitavo jato slepih miševa koji su kruzili oko začarane tavanice. Kao i svake godine na centralnom delu velike dvorane, za dugačkim stolom punim đakonija sedeo je kompletan profesorski kadar. Jedina izmena je bila što je profesorka Mek Gonagal zauzimala direktorsku stolicu sa visokim naslonom, i što je Albus Dambldor bio odsutan. Desno od profesorke Mek Gonagal sedeli su Oliver Wood, gospođa Spraut, i profesor Kvirel, a levo: profesorka Sibil Trilejni, Remus Lupin, Severus Snejp, Hagrid i Argus Filč, školski domar. Bez ikakvog govora, Minerva pucnu prstima i tanjiri počeše da se pune različitim specijalitetima. Pošto je gozba završena stolovi su pred stotinama očiju iščezli i muzika je počela. Bilo je bruka i gledati studente koji su poput dasaka, ukrućeni ili smotani gazili po stopalima svojih plesnih partnera. Oliver je pomno posmatrao Becky sa svog profesorskog mesta. Zašto je došla na bal sa Balderom Del Febom, kada je on bio jedan od «zle krvi» Melfojevih? Igrala je sve vreme sa njim. Oliver je posmatrao pronicljivo, trudeći se da uhvati svaki njen pogled i pokret.
-Mogu li sada da te poljubim?- prošapta Febo.
-Apsolutno NE!- reče Becky- Ne ovde i ne sada.
-Zbog onog glupog Olivera!- mrzovoljno reče Fabo dok ju je okretao.- Kada ćeš više da mu daš korpu!?
-O, ne teraj me da biram Febo!- reče Becky samouvereno- Mogao bi neprijatno da se iznenadiš...
-Imam posebno iznenađenje za tebe kada počne maskembal.- reče Febo.- Čim otkuca ponoć palimo odavde!
-Jel' si odlučio u šta ćeš da se maskiraš?
-Još uvek ne... Nisam našao ništa odgovarajuće.
-Zašto se ne maskiraš u onog kome to ime pripada?- reče Becky osmehnuvši se i napravivši još jedan okret.
-Kako to misliš?
-Nemoj mi reći da ne znaš značenje svog imena?- reče Becky začuđeno.- Veruj mi, osim toga što je dugačko i možda teško za izgovor, ima puno značenje u mitološkom svetu.
-Balder Del Fabo Melfoj i nije baš neko ime za božanstvo, priznaćeš.- reče Febo snuždeno.
-O da. Jeste... Ispričaću ti ako budeš bio dobar.- reče Becky namignuvši- Balder: «bog koji krvari» u germanskoj mitologiji čuven po lepoti i mudrosti, sin vrhovnog boga Odina. Samrtni Balder vratiće se u novom svetu, posle ragnaroka: uništenja bogova, kada zelena zemlja izroni iz mora. «Del Febo». Reci mi Febo, da li si ikada čuo za Apolona?
-Da, valjda. To su ona glupa božanstva u koja normalci veruju... Zar ne?- upita Febo pomalo nesigurno.
-Da. Apolon je sin vrhovnog boga Zevsa. Grci su ga nazvali «Febo» što znači «sjajan» a rođen je na ostrvu Del. Apolon je stekao vlast nad streljanjem iz luka, muzikom, medicinom, lepotom i predviđanjem.- Becky se nasmeja- Melfoj baš i nema neko značenje osim čistokrvne čarobnjačke loze.
-Fascinantno!- reče Febo- Tražio sam značenje svuda!
-Trebalo je samo da pogledaš u Rečnik Svetske Mitologije.- osmehnu se Becky.
-O, pa ovo mnogo olakšava stvari. Konačno znam u šta ću se maskirati večeras.- reče Febo dok je pratio šemu «jedan korak unazad dva unapred» i «jen-dva-tri-dva-dva-tri-hop-okret».
Hari i Sanja su plesali kao da ništa drugo osim njih dvoje nije postojalo. Utonuli su u smirenost, u snažne emocije. Uskoro je veliki časovnik otkucao ponoć. Začulo se dvanaest tupih udaraca o zvono a bi u tom trenutku beličast gust dim ispunio Veliku Dvoranu. Razaznavali su se samo bledi obrisi. A kada se dim razišao svi su bili neprepoznatljivi pod svojim maskama.
Hermiona je bila maskirana u Crvenkapicu, Tanja u vilu, Tamara u Yuan-Ti, Sanja u leprikona, a Hari u vukodlaka. Naravno niko nije primetio da dve osobe nedostaju, kao i da se crni mačor nepozvan ušetao na zabavu i leno ispijao ostatke iz barica punča i soka od bundeve na podu.

***

''Jednog dana svet će skončati u vatri,
Neki kažu u ledu.
Ako ću suditi po želji koju iskusih,
Na strani sam onih koji za vatru su.
Ali ako treba da nestanem dvaput,
Mislim da dovoljno mržnju poznajem
Te kažem da je za uništenje i led,
Isto tako dobar i da će poslužiti svrsi.'' Robert Frost, Vatra i Led

Kada je protresao glavom i razdvojio pramen po pramen, dugačka plava kosa se rasula po ramenima maskiranog «Apolona». Sedeo je nag ispred ogledala u kome se ceo video, i proučavao sam sebe hladnim plavim očima.
Da, bilo je tačno ono što je Ona rekla. Zaista je počeo da podseća na Feba Apolona, kao što su neki tvrdili. Imao je isklesane crte lica i gotovo da je bio najlepši. Protrljao je usne prstom kako bi pojačao njihov pohotan izgled. To je objašnjavalo zašto je još od detinjstva privlačio pođednako i žene i muškarce. Pošto je rastresao kosu- padala mu je onako gusta preko ramena- on ustade kako bi mogao da se divi svom odrazu u ogledalu: imao je čvrste, žilave i blago preplanule mišiće zahvaljujući višegodišnjem takmičenju u plesu gde je i osvojio nekoliko medalja. Još nije napunio ni dvadesetu, a već je bio vladar ogromnog kapitala porodice Melfoj, sigurno je bio jedini Melfoj koji je imao glas anđela i telo boga. Sve mu je to palo s neba samo zato što je njegova prelepa majka Katerina Del Febo bila dovoljno pametna da se uda za jednog od prebogate braće Melfoj. Veselo je navukao purpurnu svilenu togu, rasporedio uvojke zlataste kose i završio nabiranje zlatnog ogrtača posutog zvezdama preko ramena, kada je vampirka ušla u njegove privatne odaje.
-O pa dobro Febo, sada zaista ličiš na Apolona.- osmehnu se Becky svojim vampirskim utvarno belim zubima.
-Becky! Dobra maska!- osmehnu se Apolon i gledajući u njene oštre kutnjake nastavi.- Skoro da bih pomislio da su pravi... Gde si nabavila kostim?
-Naručila kod Zonka.- reče Becky vedro se osmehnuvši.
-Dobro draga, nećeš poverovati šta sam isplanirao za nas večeras!- objavi Febo, udaljivši Becky od sebe kako bi je bolje osmotrio. Izgledala je predivno, ali sa nekom dozom opasnosti, te ju je privukao u topao zagrljaj i još vatrenije poljubio.
-Znaš... ovo će morati da prestane.- reče Becky pomalo hladno.
Nije bilo odgovora, Febo je počeo da smačinje korset sa njenih grudi, otkrivši ih pritom. Povio je svoju plavu glavu nad njene grudi i stao poput zmije da palaca jezikom preko njih dok joj se bradavice nisu ukrutile, a zatim je zatražio od nje da ga dodiruje ispod toge, onako kako je on to voleo. Ona je bila jedina koja je znala kako da ga uzbudi. Ipak posle nekoliko trenutaka ona ga nežno odgurnu.
-Ne večeras.- reče Becky- Bar još ne... Sutra je izlet u Hogsmit, zar ne? Prema tome moramo da budemo pribrani.
-Becky, sećaš se da sam nekoliko puta pomagao Gonagalovoj da sredi neke od Dambldorovih opsežnih gomila papira... i zamisli šta sam pronašao?- reče on.- Stari jarac je vodio dnevnik! Istina je ima tu svakakvih misli, mada je retko išta preduzimao. Celu noć sam probdeo čitajući ga i saznao sam nešto veoma zanimljivo.... Izgleda kao porodično stablo ali nije, i svaki put kada sam probao da ga odgonetnem mastilo se samo od sebe izbrisalo...
-Jel? Porodično stablo... čije?- mirno odvrati Becky pijuckajući vino i posmatrajući tminu kroz dvokrilni prozorski luk na desnom zidu.
-Mislim da ne bih smeo to da ti kažem. Vrlo je važno, a pominju se tri značajne čarobnjačke porodice.- Febo odmahnu glavom uvalivši se u jednu od zelenih kožnih fotelja.
Becky spusti čašu i opkorači Feba – isto onako kao što je radila i sa Oliverom kada je želela da bude po njenom ili da izvuče nešto važno. Febo je istog časa postao sumnjičav, ali kada je ona počela da ga miluje i da mu gricka vrat, osetio je kako mu se sve više ukrućuje. Prokletstvo: upravo u trenutku kada je želeo da bude pribran i da sačuva tajnu, kao i da prati ono o čemu su poveli razgovor, ona ga je krajnje neceremonijalno prekinula svojim seksualnim manervom. Pošto mu je privila glavu uz poprsje, uz «zlatne jabuke» koje su ga stavile na velike muke, duboko je udahnuo progutao vazduh i ustao. Veštica se obrela na podu u gomili svile.
-Žao mi je Becky ali ne mogu to da ti kazem.- reče Fabo i zabacivši svoju dugu plavu grivu preko ramena, razdražljivo se zagledao u nju ledenoplavim očima.
-Vrlo dobro. Ako nećeš da mi kazeš: ne moraš.- odsečno mu odgovori Becky.- Ali onda znaj da je sa nama gotovo.
Febo nije odgovorio: sagnuo se, ščepao Becky za ruke i podigao je sa poda kako bi ga gledala pravo u oči. Pokušao je da pogled zadrži na njenom licu i podalje od prelepih oblina njene zlataste, napola obnažene kože i toplog, senzualnog tela koje je obasjavala svetlost razbuktalih baklji sa suprotnog zida. Becky se osmehnula mačkasto a zatim uzela njegov prst u usta i počela erotski da ga sisa. Osetio je da mu kolena klecaju ali je ostao odlučan i izvukao prst.
-Ako baš želiš da znaš mislim da su porodice Ridl, Evans i Poter nekako povezane. Ne znam, doduše, kako.- poraženo reče Febo.
-Baš kao što sam i sumnjala. To bi objasnilo Harijevo čudno ponašanje u poslednje vreme.- pobednički reče Becky dohvativši čašu sa vinom kao da se ništa nije dogodilo od kada je otpila prethodni gutljaj.- Želim taj dnevnik!
-Dobićeš ga,- odgovorio joj je Febo dok je u sebi shvatao jednu strašnu činjenicu. Ta devojka je imala preveliku vlast nad njim – i ona je to znala.
-Fino očekujem da ćeš mi taj dnevnik uručiti do početka nedelje. Znači imaš dva dana.- Becky se osmehnu zadovoljno namestivši svoj kostim i prekrivši obnaženost.- Adios do tada!
Pošto je izašla iz njegovih privatnih prostorija u Sliterinskom delu zamka, Febo je skovao opasan plan. Mozda čak isuviše opasan.

***

''Ono što se vrti – ide u krug'' Anđeo Pakla

''Gribo je bio sasvim neobičan mačor. Mačke iz zamka bile su ili razmažene ljubimice ili štalski stanovnici sa ravnim ušima koji su uglavnom podsećali na glodare kojima su se hranili. Ovaj mačor, sa druge strane bio je životinja za sebe. Sve mačke odaju takav utisak, naravno, ali umesto bezumne zivotinjske samozaokupljenosti za koju se misli da je neka tajna mudrost, Gribo je zračio istinskom inteligencijom. Takođe je zračio i smradom koji bi mogao da sruši zid ili da crknutoj lisici zada nevolje sa sinusima.''
Teri Pračet, Sestre Po Metli

Sanja je ustala iz kreveta i protegla se. Nije baš mnogo sna uhvatila prošle noći. Jutro je lebdelo iznad horizonta okupano purpurnim nebom i tankim paperjastim pramičcima oblaka koji su se lenjo vukli po nebeskom svodu. Voda jezera je srebrnkasto svetlucala ispod zamka.
-Hej Becky, mogla bi da skineš te zube, srce, Noć Veštica je prošla.- Sanja zevnu.
-Dobro kazeš.- reče Becky sneno se osmehujući a potom bez reči odbaulja do kupatila.
Frodo, najbolji crni mačor na svetu, bar po njenom mišljenju, je lizuckao mleko iz malog tanjirića na parketu. Odjednom Sanja primeti nešto čudno: Frodo je na desnom uvetu imao gadnu posekotinu koja je krvarila.
-Dođavola! Frodo...dođi maco, dođi maco... mac, mac, mac- Sanja je čučnula i probala da ga pomazi ali Frodo frknu i u jednom hitrom skoku izjuri iz spavaonice. Tanja je još uvek spavala sa osmehom na usnama se okretala i prevrtala po krevetu.
-Hej Tanja... Buđenje!- reče Tamara uskočivši joj u krevet- Buđenje! Ne igraš više tango sa Drakom! Idemo u Hogsmid!
Uskoro se Velika dvorana napunila razdraganim studentima koji su veselo i uzbuđeno čavrljali o vikendu u Hogsmidu. Radoznali trećaci su odmah istrčali napolje nestrpljivi zbog svoje prve posete jedinom čarobnjačkom selu, Sanja je bila pomalo zabrinuta. Hari se tih dana čudno ponašao, njegovo raspolozenje je variralo i nagle promene su bile česte: iz histerije u depresiju a zatim i osamljivanje. Želela je da mu pomogne, a potom se setila i povređene mačke.
-Becky... ovaj je si li videla Froda?- reče Sanja spustivši dopola pun pehar soka od bundeve na sto.-Ne.- Odmahnu Becky glavom.- Zašto?
-Pa mislim da je povređen, pobegao je negde, znaš...- Sanja zakoluta očima trudeći se da se usredsredi na problem kućnog ljubimca i ne misli o Hariju.
-Jao, Bože NE!- Becky ustade od stola zabrinuto.- Idem da ga potražim, možda je negde zadremao, videćemo se za pola sata u Hogsmidu, tačnije u Medenom Vojvodi, za pola sata.
-Kako? Kočija kreće za petnestak minuta.- upita Tanja zbunjeno.
-Kočija da. Ali tajni prolaz ne mrda nikuda.- reče Becky zagonetno namignuvši Tanji. Tamara i Sanja se zakikotaše, znale su za tajni prolaz ispod mermerne statue na trećem spratu. Becky se ubrzo izgubila u gomili studenata koji su hitali ka velikim izlaznim vratima zamka.
-Frodo, Froooodo... dođi mac, mac, mac...- Becky je gledala oko sebe i osetivši koliko je bezuspešno i patetično bilo to što je pokušavala da nađe malog mačora u ogromnom zamku koji ni sama nije potpuno poznavala.
-Hej!- začuo se muški glas iza nje, trgnuvši je. Pošto se okrenula ugledala je dobro poznato, nežno lice.
-Prepao si me!- uzdahnu Becky- Šta hoćeš?
-Ono što ne mogu da dobijem sada, nažalost.- vragolasto se osmehnu mladić.- Tražila si nešto od mene sinoć.
Febo izvadi malu sveščicu sa kožnim povezom ispod odore:
-Ovo si htela, čini mi se?- upita Febo smeškajući se ponosno.
-Albusov dnevnik?!- Becky poteže rukom za sveščicom ali je Febo izmakne.- Kad si ga pre nabavio?
-Ja sam vrlo ekspresan i profesionalan- reče Febo samouvereno-...i odličan u svemu što radim, kao što i sama znaš.
-Dobro, daj mi sada taj dnevnik.- osmehnu se Becky-...molim te.
-A nagrada?
-Kakva nagrada?- začuđeno reče Becky.
-Ajde, ajde... bar jedan mali poljubac.- reče Febo dok ju je streljao pogledom.
-Je si li ti normalan?!- reče Becky tiho zgrabivši svesku iz njegovih ruku i sakrivši je pod ogrtač.- Ovde ima isuviše sveta.... Posle.
-Šta posle?!- glas Olivera Wooda preseče vazduh.- I Becky zašto nisi u Hogsmidu?
-Olivere?!- Becky se stresla od jeze na samu pomisao da je mogao da ih zatekne.
-Znao sam da nešto muljaš sa njim!- reče Wood iznervirano.- Ron mi je rekao da...
-RON JE ŠTA?!- Becky besno uzviknu.- Ako baš hoćeš da znaš Oli, Ron je taj koji je sve ovo vreme pokušavao da me smuva. Jedini razlog zbog koga stojim ovde sa Febom i zbog koga sam išla sa njim na bal jeste taj što smo rođaci.- u momentu je Beckin mozak radio poput mašine kako bi smislio što uverljiviju laž.- Febo ima problem sa aritmetikom i zamolio je da mu pomognem, kao i da mu uradim domaći, a ja sam rekla POSLE jer sada nameravam da se nađem sa društvom u Medenom Vojvodi. Oh, Olivere kako si samo mogao da posumnjaš u mene!
Oliver je otvorio usta ali nije znao šta da kaze, par sekundi je samo širom otvorenih očiju promatrao Becky i plavokosog sliterinca, a potom je zatvorio usta.
-Izvini ljubavi.- Oliver obori pogled.- Malo sam van sebe ovih dana. Još kada mi je Ron ono rekao... Oprosti, molim te. Pretpostavljam da ćeš krenuti hodnikom od trećeg sprata do Medenog Vojvode? Oćeš da te ispratim?
-Može.- Becky se osmehnu i prihvati Oliverovu pruženu ruku, a potom okrenuvši glavu ka Febu namignu- Ne brini rođače, dobićeš svoj domaći do ponedeljka.

***

''Što više čovek zna, što više razume, tim shvata da se sve vrti u krug'' Johan Volfgang Gete

-Džini!- Hermiona je trčala ka crvenokosoj Veslijevoj, i mahala.-Džini! Nešto strašno se desilo! Stigla mi je sova. Ne znam... ne znam šta da radim...
-Polako Hermiona! Diši.- Džini zastade u jednoj Hogsmidskoj uskoj uličici.- Sada mi polako i smireno reci o čemu se radi.
-Radi se o tome da sam dobila hitnu sovu od kuće!- Hermiona usplahirano reče- Znaš one papreno crvene koverte sa velikim uzvičnicima na poleđini! E takva mi je stigla jutros! Od majke je. Kaže da je baki strašno pozlilo, da je u bolnici i da želi da me vidi... Mislim da bih trebala da odem do nje Džini. Šta ako...ako ne budem imala prilike da je ponovo vidim?
-Tvoja baka umire?- Džini upita pomalo sažaljevajuće.- Ne znam Hermiona. Na tebi je da odlučiš, mislim da treba da se javiš Mek Gonagalovoj ili tako nešto, a onda da uhvatiš prvi Hogvorts Ekspres. Sigurna sam da bi to tvojoj baki puno značilo...
-Hvala Džini. Svakako ću videti da što pre...- u tom trenutku Hermiona primeti poznatog crnog mačora sa posečenim desnim uvetom kako se gipko kreće po uličici.- Hvala Džini. Ovaj, moram da požurim.
Hermiona je počela da sledi brzog crnog mačora koji joj je uzmicao, trčala je, znala je koliko bi Becky značilo kada bi ga uhvatila. Usredsređena na mačku nije ni primetila da se približavala ukletoj kući Ridlovih. Vrišteća Koliba. Kuća u kojoj je Hermiona bila primorana da ode par puta. Primetila je gde se nalazi tek pošto je prešla preko prašnjavog praga i našla se u predvorju. Frodo je drhtao u ćošku i izgledao prestrašeno. Hermiona mu je polako prilazila pružajući ruku, a onda je primetila da je mačka podigla jedno parčence papira sa poda koje je držala u zubima.
-Da vidimo šta je to što hoćeš da mi pokazeš...- osmehnu se Hermiona savivši prste oko papira dok je pokušavala da ga iščupa iz Frodovog snažnog ugriza. Osmeh joj je ubrzo nestao sa lica kada je osetila da joj se šaka čvrsto prilepila za papir, nevidljiva kuka kao da joj se zabila malo ispod pupka i čvrsto je povukla u brz kovitlac boja i zvukova, osetila je i mačora pored sebe. U istom trenutku pod nogama joj se ponovo stvorilo čvrsto tlo i neuspevši da odrzi ravnotežu ona se skotrlja i pade pored iscepanog papirića. Brzo se pridigla na ruke i otresla prašinu sa odore. Pogledavši oko sebe shvatila je gde se nalazi. Mesto na kome je već jednanput bila: Ministarstvo Magije, Odeljenje Za Misterije. Hermioni nije trebalo dugo da shvati da je komad papira bio vešto prekriven teleportacioni ključ. Glupi mačor! Hermiona je pogledom tražila crnog mačora i čučnuvši počela da ga doziva:
-Mac, mac, mac... Frodili... Dođi ovamo. Moramo da se vratimo.
Ali umesto mačora naišla je na muške cipele u kome su bila muška stopala broj četrdeset šest, a koja su bila pričvršćena za muške noge koje su vodile do jednog sasvim privlačnog i zločestog muškarca. Ili bolje reći mladića? Hermiona je ustuknula. Uspravila se i počela da se odmačinje. Spustila je šake pored tela i smrknuto čekala da mladić progovori, osetivši kako je ponovo obuzima jeza.
-Bon soir mademoiselle. Je suis Erick Lestrange. (Dobro veče gospođice. Ja sam Erik Lestranž.)- reče mladić na svom tečnom francuskom.
Hermiona se preseče - u misli joj se vraćala noć prvenstva, frka na stadionu, uplakana francuskinja, ubijeni sudija i opis ubice... opis ubice! Sada je originalan opis stajao živ pred njom i govorio. Bio je visok i vitak, imao snežno belu kožu, tirkizno-zelenkaste oči i kosu poput gavranovog krila koja mu je onako sjajna i ravna razbarušeno krasila glavu. Mali snop krvi mu se slivao niz desni deo vrata.
-Povređen si?- reče Hermiona.
-Ništa strašno.- reče mladić na engleskom uz snažan francuski akcenat dok je kotrljao 'r'. –Grandžerova, bila si blizu da otkriješ ko je ubio sudiju... i ne samo sudiju!- osmehnu se mladić dok je korak po korak sa isukanim štapićem prilazio Hermioni- Šteta što nećeš imati prilike da to ikome ispričaš!
-Ne... Ne prilazi mi!- Hermiona se odmicala unazad sa isukanim štapićem. Korak po korak je polako klizila unazad. Toliko ne obraćajući pažnju gde gazi da nije bila svesna šta se nalazi iza nje. Stajala je na ivici i više nije imala gde da se pomeri. Bila je jako napeta i na trenutak je zadržala dah. Videla je odakle dopire snop krvi... Činilo joj se da je nešto blizu – sada još bliže- iza uveta, činilo joj se da čuje grubi tegoban zvuk propraćen toplim ošamućujućim mirisom nečeg moćnog i divljeg. Trenutak kasnije krajičkom oka uhvatila je treptaj. Nastavila je ukočeno da zuri ispred sebe, plašeći se da pomeri makar trepavice, iako joj je srce divljački tuklo. Kada se nejasno kretanje zgusnulo u njenom vidnom polju, umalo se nije onesvestila od pretrpljenog šoka. Nečiji obris se nazirao pod tajanstvenim velom koji je stajao tik iza nje a kroz koji je Sirijus upao pre dve godine. Čak i da je htela da potrči nije bila sigurna da bi je noge ponele – niti je znala šta je trebalo da uradi kad bi mogle. U tom trenutku kao da se istovremeno dogodilo nekoliko stvari. Tamnokosi mladić je duboko uzeo vazduh i samouvereno izgovorio «AVADA KEDAVRA», zeleni snop svetlosti poleteo je iz vrha štapića a odblesak se video u zadovoljnim zelenim očima, nečije snazne ruke su je povukle za sobom. Odjednom je osetila kako prolazi kroz zid ektoplazme, i kako sve organske materije nestaju, uključujući donekle i nju samu. Sve postaje polu-providno i utvarno. Ispred sebe je mogla da vidi zelenu svetlost koja nestaje u tkanju tajanstvenog, crnog vela i razgrađuje se na najsitnije molekule. Sa druge strane vela je nazirala, u prvi mah pomalo zbunjeno lice tamnokosog Erika, a potom njegov izraz oduševljenja i pobednički smeh:
-Oh, ma cherie! Mort! Aurevoir pur toujour! (O malena! Mrtva! Zbogom zauvek!)
Crni mačor se usporeno kretao po prostoriji, kružno, nečujno klizeći. Čulo se samo ono ravnomerno, duboko disanje, gotovo kao da prede. Zaustavio se pored vrata koja su vodila u hol Ministarstva Magije i polako graciozno se okrenuo da pogleda pravo u veo i još jednom se uveri da je neprijatelj izgubljen zauvek. Zadovoljno je frknuo i dignuvši rep pobednički graciozno išetao iz prostorije.

***

''Timeo Danaos et dona ferentes'' Vergilije, Enejida.

-Kao prvo i prvo nazdravila bih svojim prijateljima. Ovo nam je poslednja godina na Hogvortsu i tako to...- Sanja je ustala da drži zdravicu.- Pa zatim nazdravila bih Veneri koja mi je, konačno bila naklonjena, te sam spoznala snažnu i iskrenu ljubav. Hari, srce, volim te. Pa zatim ova školska godina....
Hari se uhvatio za stomak, nešto nije bilo uredu, glava mu je klonula i grčio se od bolova.
Sanja je vrisnula:
-Hari jel si dob...- zaustila je da kaže, ali Poter je već istrčao iz Tri Metle na ulizu i izgubio se negde među okolnim četinarima.
-Šta se desilo?- Ron je skočio na noge i pojurio za Harijem, Sanja takođe. Oliver je ustao da plati račun kod Madam Rozmarete, a Becky je odlučila da otkrije šta je po sredi. Čvrsto je stiskala malu ukoričenu sveščicu ispod odore.
-Oli, nešto mi nije dobro...- reče Becky napravivši tužan i mizeran izraz lica.- Moram da idem da prilegnem.
-Prokletstvo!- Oliver sočno opsova- Šta ti je? Da odem sa tobom do zamka?
-Ne, ne...nikako.- Becky odmahnu glavom.-Mislim da ću moći sama. Ti si im potreban da pronađu Harija.
-O volim te Becky... pazi se...- reče Oliver gledajući zabrinuto u nju.
-Ne brini ništa.- osmehnu se ona slabašno- Samo ti idi. Ja idem u Zonkov podrum pa do zamka. Vidimo se večeras.
Becky je izašla polako iz Tri Metle a potom potrčala preko suvog opalog lišća do Zonka. Sitne kapi kiše počele su da kaplju iz oblaka i dobuju po starinskim krovovima Hogsmidskih kuća. Teške kišne kapi slivale su se niz Sanjino lice dok je dozivala Harija. Oblačno, sivo nebo bilo je zaklonjeno tmurnim tamnim oblacima punim kiše i grmljavine koji su se tog dana stuštili na malo seoce. Čist seoski vazduh sada je mirisao na kišu i na tu specifičnu aromu vonji i prašine pred pljusak. U tom trenutku nastala je provala oblaka. Nebo se potpuno pomračilo i počela je grmljavina koja je parala, inače tih, krajolik. Munje su sevale tamnim nebom dok su se pomešani sa grmljavinom čuli krici dozivanja «HARI!» «HARI, DRUŽE!» «POTERU!».
***

Kiša je idalje pljuštala, a on je stajao tu u mrkloj noći, na milost i ne milost oluje. Stajao je na maloj gomilici paprati u noći bez meseca i zvezda, ipak je jasno razbirao linije i vene na vlastitim snažnim i negovanim šakama koje su počivale na kori velikog drveta iza koga se skrivao. Krupnim plavim očima posmatrao je priliku koja se uvijala i unezvereno kotrljala po prašini. Kroz mastiljavu tamu mogao je da razabere krv iz ožiljka na čelu osobe koja je doživljavala napad ili viziju na zemlji. Ćutao je a potom tiho otišao u pravcu velikog Hogvortskog zamka.

***

-Dušo, pročitala si proročanstvo. I meni je ovo teško koliko i tebi, ali moramo da ga se rešimo...- tiho i mrzovoljno reče visoki mršavi crnokosi muškarac.
-Ne! Kako mozeš tako! To je naš sin!- žena je ustala sa kreveta pomilovavši malecnu bebu koja je mirno ležala u kolevci.
-Budi razumna Lili! To dete je samo ZLO!- reče muškarac nervozno podigavši štapić.- Odmakni se, ljubavi, ne želim da te povredim!
-Ne! Neću ti dati da ga ubiješ! To je moj sin, naša krv Džejmse...- reče crvenokosa zena plačnim glasom.
-Naša... i NJEGOVA. ON ne sme da se dokopa tog deteta, Lili!- Džejms se polako primicao kolevci dok mu je ruka drhtala.
-To nije njegova krivica. To je krivica moje majke. Ne mogu ti dozvoliti da ga ubiješ.- reče žena sa odlučnim sjajem u smaragdnim očima.
-Prekasno, Lili. Dete mora umreti.- Muškarac je stisnuo usne i zazmurio od bola što mora da ubije sina jedinca.- AVADA KEDAVRA!
...Zelena svetlost je ispunila prostoriju poletevši iz vrha Džejmsovog štapića. Baš kada se spremala da pogodi zelenooku bebu u kolevci riđokosa zena se baci pod snop smrtonosne, zlokobne zelene svetlosti.
-LILI! NEEEE!- Džejms spusti štapić dok je posmatrao jedinu i najveću ljubav svog života kako udiše vazduh poslednji put i sklapa oči, pošto je uz tup udar mirno pala na pod. Gorčina se sakupila u Džejmsovom srcu. Zašto je sudbina tako okrutna prema njemu? Jedina žena koju je ikada voleo, više čak i od sopstvenog zivota je morala da umre... A i njihov sin mora da umre, inače će Tamni Gospodar zavladati njim. Nastaće nova era tame za Čarobnjački i Normalski svet. Džejms je bio odlučan. Čvrsto je stezao štapić u desnoj ruci dok je pažljivo nišanio na nezaštićenu bebu u kolevci. Ovog puta će spasiti svet od...
-AVADA KED...- u sred izgovaranja kletve Džejms oseti snažan bol u predelu plećki. Nešto ga je pogodilo sa leđa. Maslinasta, otrovno-zelena svetlost je svetlucala svuda oko njega....
....Dva krvavo-crvena oka su se nadvila nad kolevku...
-Hari....moja krv...moj nasledniče... Pred tobom su duge godine teškog mučenja...ali ono što te ne ubije to će te sigurno ojačati... Kako ti je lepo to belo čelo... Dozvoli dedi da ga poljubi...
...Snop crvene svetlosti je prekrio sve... Mogle su se razbrati samo figure dva mrtva tela i bebe koja je plakala na podu.