петак, 08. јул 2005.



-Poglavlje 7-

Veliki crveni ekspres-voz stajao je na dugačkim tamnim šinama koje su se protezali duž putanje London-Hogsmid. Zadimljena para izdizala se iz širokog tamnog dimljaka lokomotive. Platforma 9 i ¾ je kao i svake godine u ovo vreme, bila pretrpana uzbuđenim i veselim licima učenika i pomalo setnim licima njihovih roditelja. Ron je veselo gledao tamo-vamo po gomili sakupljene omladine koja je već počela da se ukrcava u voz, dok je Hari pored njega ležerno čavrljao sa Hermionom i Lunom. Džini se odvojila i sa svojim «novim drugaricama» se već ukrcala u hogvorts Ekspres.
-Eno ih!- Ron munu Harija laktom u rebra, a Hari podiže pogled ustremivši ga ka gomili nadolazećih studenata, koji su upravo prošli kroz nevidljivu barijeru.
Među njima su bile i četiri grifindorke sedmakinje Becky, Sanja, Tanja i Tamara. Hari se osmehnu kada su im devojke prišle i zapodenule razgovor o novoj školskoj godini. Ušli su u voz smeštajući svoj prtljag u prazan kupe na kraju vagona. Kada su se svi udobno smestili u meka tapacirana sedišta, voz je pokrenuo svoje metalne velike točkove koji su zakloparali po šinama. Predeo se smenjivao kroz prozor pored njih. Hari se malo-malo pa crveneo - što od smeha, što od stida. Bio je pomalo pogubljen i čudan, dok je nevešto probao da ostavi 'kul' utisak. Hermiona je izašla u pratnji Lune Lavgud - otišle su da potraže ženu sa kolicima prepunim zanimalica i slatkiša. Ron je tupo gledao kroz prozor a potom pogledom odmeravao šta su Becky, Sanja, Tamara, Tanja i Hari radili. Katkad bi se ubacio u razgovor uskliknuvši «Sto mu gromova!» «Bokca mu, verujem da je to tačno!» ili bi samo slegnuo ramenima i zavrteo svojom riđom glavicom. Doduše više se to nije moglo nazvati «glavica» jer je Ron sad već bio odrastao momak. Izgledalo je kao da je prerastao svoje stvari. Visok skoro isto onoliko koliko i Drako, i isto toliko lep, razvio se i sada kao da su mu sve njegove stvari omalile u ramenom pojasu, nogavice su mu bile prekratke a patike su ga naočigled žuljale, pa je stvari morao da pozajmi od svog starijeg brata Čarlija. Ron je pustio kosu, sada mu je padala u vatrenim pramenovima na ramena, i živahno se presijavala na bakarno-zlatastu. Baš kada se poveo razgovor o tome ko je veštiji veštice ili čarobnjaci, vrata kupea su se sa treskom otvorila. Na vratima je stajala devojka iz sedme godine sliterina. Osoba koju niko iz Grifindora nije podnosio – Pensi Parkinson. Promolivši svoju užasno ružnu buldog-facu i nepristojno odmerivši sve u kupeu poče naglas da se smeje. Iza nje su se dale primetiti još neke sedmakinje: Lavander Braun i Parvati Petil iz grifindora i Čo Čang iz Revenkla, one su se blago kikotale dok su im pogledi bili uprti u četiri grifindorke u kupeu. Pensi se nasmeja svojim odvratnim smehom, koji je - tako mi svega - neodoljivo pocećao na groktanje praseta, njištanje konja i njakanje mazge. Becky je «blago» pogleda i procedi mrzovoljno kroz stisnute zube:
-Imaš neki problem, Fensi?
-Problem? Neeee! Svašta s tobom! Evo ja i devojke smo baš čitale neki khm... khm...- reče Pensi zakasljavši se na silu- ZANIMLJIV ČLANAK. Zar ne devojke?
Kao odgovor od iza se čulo neprimereno, drsko, i krajnje nekontrolisano kikotanje koje je izgleda podjednako živciralo kako Sanju, Becky, Tanju i Tamaru, tako i Rona i Harija.
-Slušajte...- Pensi, devojka psećeg lica koju je doista bilo lakše preskočiti nego zaobići, sa obzirom na činjenicu da je bila 'visoka' svega metar i zgažena šumska jagoda u letu (iliti u prevodu: metar pedeset), izvadi i odmota iz džepa odore jedan veliki komad papira. Zakašljala se pre nego što je počela da čita najglasnije što je mogla, tako da bi je što više ljudi čulo.

«EKSKLUZIVA SA BRITANSKIM KVIDIČ TIMOM

Da bismo dali šansu našim reprezentativcima da opravdaju svoje postupke od pre neki dan, napravili smo ekskluzivan intervju sa njima. Konačno svetlo misterije sa protekle utakmice se rasvetlilo, i saznali smo pravu istinu o meču.
Razgovor smo obavili sa par vidno potresenih članova ekipe kao i sa ocem žrtv
e koja je pretučena na tribinama od strane brutalno nastrojene vandalske omladine. Ispred šatora, u žurbi smo zatekli par naših reprezentatvaca. Jedan od njih koji je inače vrlo vezan za svoju ekipu rekao nam je da je vrlo razočaran ishodom utakmice: «Vrlo mi je žao što se sve ovako odigralo, bladžerke mi, smatram da je Wood kriv za sve. Da se ona njegova prokleta devojčura nije okliznula i pala sa tribina, mislim da bismo odneli sigurnu pobedu i bez nepotrebnog kršenja pravila!». Upitali smo i još par ljudi šta misle o njoj. Maloletni D.M., sin uticajnog čarobnjaka Lucijusa, sa velikom masnicom tik iznad oka, izjavio je «da je devojka očigledno bila isuviše smotana te je nesrećnim slučajem pala sa tribina» što je ovog sirotog dečka koštalo batina. Upitali smo i jednu od nepristrasnih navijačica, gospođicu P. Parkinson, na šta nam je ova srdačna devojka rekla da «Sumnja da je ona-devojka-koja-je-pala odista devojka Olivera Wooda», te «kako je on dobar čuvar, ali ima devojku-gubitnicu. Zaista ne shvatam kako je uspeo da je uhvati sa one visine! Posle ovog što se desilo zaista sam se razočarala u njegove letačke sposobnosti, bar kada je kvidič u pitanju. Mnogo bolji se pokazao gonič, Markus Flint koji je pokazivao veći talenat i razvijenije sposobnosti od Wooda, još dok su obojica igrali kao kapiteni svojih timova na Hogvortsu. Mislim da je on preko veze ušao u reprezentaciju, jednom takvom čuvaru koji je sramota za celu Britaniju ne bi trebalo da se dozvoli dalje učestvovanje na utakmicama, a metla isključivo treba da mu sluzi kao sredstvo kojim će čistiti kuću pošto je očigledno papučić!», još jedna učenica Hogvortsa, a koja je velika obozavateljka kvidiča, želela je da da izjavu za 'Dnevni Prorok', ova mlada dama P.P. (a koje je iz privatnih razloga
želela da ostane anonimna) tvrdi da su se između nje i gospodina Wooda rodile simpatije još dok je ovaj studirao na Hogvortsu, u Grifindoru, u istoj kući u kojoj je bila svrstana i ona: «Smatram da je sve o toj devojci izmišljeno! Mislim dajte moliću lepo! Pa ne bi Oli izabrao takvu jadnicu kao što je (zakašljavanje) Becky! Ako je ona uopšte i zasluzila da joj se pominje ime. Ona je naravno razlog, zbog koga je cela utakmica propala – navalentna obožavateljka. Siroti Oli, pretpostavljam da je on isuviše dobar i plemenit da bi dozvolio da neko umre. Zato je svu krivicu prihvatio na svoja pleća. Oduvek je bio heroj, kao takav se pokazao i kada smo se nas dvoje zavoleli pre par godina...». Šta više reći osim napomenuti da je utakmica propala i zbog mase divljih navijača sa V.I.P. tribina. Kako smo kasnije saznali ova grupa vandala sada treba da postanu Grifindorski maturanti a iz nezvaničnih izvora saznajemo da je među njima bio i Dečak-Koji-Je-preziveo, jedna devojka nečiste-krvi, kao i par devojaka-strankinja koje su pokazale svoje agresivno i nevaspitano ponašanje nasrnuvši na plemenitu porodicu Melfoj. U tom društvu se obrela i ćerka urednika bezkrupuloznog, besmislenog i potrpuno beskorisnog časopisa «Cepidlaka» koji je jedno vreme zabavljao englesku čarobnjačku naciju svojim besmislenim i poremećenim rečenicama. Da bismo upotpunili ekskluzivu upitali smo i Britanskog Čuvara, Olivera Wooda, i naizgled glavnog krivca za incident na stadionu, šta on misli o svemu ovome. Wood je počeo da crveni i da muca, očigledno svestan svoje krivice, a pošto je odbijao da odgovori na pitanja naše novinarke, glasno i sočno je opsovao posle čega je usledila i neukusna pretnja (citiram: «Ima da ti nabijem metlu u tu šugavu retardiranu blato-krvnu bulju ako ovo objaviš! Pi*do jedna maloumna!»). Ne znamo zašto je Oliver bio ljut, ali pretpostavljamo da je bio besan zbog svog najvećeg neuspeha i paćeničke taktike kojim je osigurao pobedu (na kvarno) britanskom timu.
Rita Skiter»

Pensi je grcala od smeh dok je čitala poslednje redove. Uhvatila se desnom rukom za zategnutu košulju preko svog stomaka. Tresla se od smeha dok se pridrzavala za ram od vrata, kako ne bi izgubila ravnotežu. Na kraju kada je pogledala izraze lica ljudi iz kupea, nije mogla više da izdrži i uz grohotan smeh se strovalila na pod uvijajući se od naprezanja. Iza nje su još četiri maturantkinje popadale na pod glasno se smejući i kikoćući, ne ustručavajući se čak i da upiru prstom ka sirotim grifindorcima iz kupona. Becky još uvek sedela, Frodo je napeto osluškivao smeh, ugodno se sklupčavši u njenom krilu. Ron je sedeo polu-otvorenih usta u čudu i šoku, i gutao očiuma sve oko sebe. Hari se namrštio toliko da se Tanja mogla zakleti da će mu glava eksplodirati a oči iskočiti iz duplji. Tamara je već brzo ustala i izvukla štapić režući na ležeću Pensi. Becky je izgledala potpuno smireno, čak se smeškala, zadovoljno je izvadila jedan presavijeni pergment iz džepa svojih farmerki, a zatim i jednu od 'normalskih' hemijskih-olovki.
Počela je žustro da škraba i zapisuje nešto po papiru. Primetivši to, Pensi se namesti u turski sed i sa ogromnim, odvratnim osmehom na licu, boreći se da dođe do daha od smeha, pogleda u Becky:
-Heh... heh... Šta to pišeš?
-Spisak.- odgovori Becky odsečno- Crnu listu. Spisak-Za-Pogubljenje.
-Za Pogubljenje?- Pensi se sada već malo manje smejala- Čije pog... pogubljenje?
-Da vidimo...- Becky poče da broji na prste- Pensi, Čo, i ona ružna kravetina Parvati, Lavander zato što se smejala, i... ovaj reci mi još jedanput ko je napisao taj članak?
-Ugh...- Pensi proguta knedlu- Rita Skiter. Što? Da nećeš možda i nju da ubiješ?
-R-i-t-t-a S-k-i-t-t-e-r...- sricala je Becky dok je škrabala po pergamentu- Naravno. Naravno da će svi dobiti ono što zasluzuju. Ali ne preko reda. Pensi, dušice, ti si mi prioritet. Ti, i gospođica anonimna odnosno Parvati Patil. Pa zatim i vrlo promućurna bivša-novinarka Skiterova koja svoje verbalne-izbljuvke moze da potura nekom drugom, a zatim i Lavander i Čo, jer je DRSKOST ono što ne mogu da podnesem.
Becky se ohrabrujuće nasmeja.
-Znaš Pensi ko se zadnji smeje....- Becky ustade pomerivši Froda sa njenog krila, i šutnuvši Pensi tako da je sada lagodno položila svoju patiku Parkinsonovoj na grkljan-...najslađe se smeje. Ups nešto si mi poplavela Fensi,... Trebalo bi da proveriš te disajne puteve.
Becky skloni nogu sa Parvatinog vrata posmatravši je sa visine dok je ova bolećivo trljala crveni priklješteni vrat.
-Dvoboj.- reče Becky hladno.- Večeras u ponoć. Kod Velikog Jezera. Nemoj da se nisi pojavila, Parkinsonova. Mozeš povesti i svoje «drugarice», ionako će one biti sledeće...
Svi su posmatrali sa zaprepašćenjem dok se Becky gordo vraćala do svog mesta, kada je sela, prekrstila noge i stavila Froda u svoje krilo češkajući ga smireno iza ušiju, dodala je «Parvati, uzgred budi rečeno, Oliver te nikad nije ni gotivio, uvek je govorio da vrlo ličiš na Ambridžovu i da ga pocećaš na seciranu žabu pomešanu sa balegom ciganskog konja.» Becky se osmehnula zlobno u Parvatino lice, a zatim se okrenula ka Ronu.
-O čemu smo ono pričali Rone?- reče Becky veselo i dodade- Svi koji nisu smešteni u ovom kupeu, neka odmah napuste prostoriju da ne bi doživeli izuzetno neprijatnu, naj bolniju i preranu SMRT.
Tamara, Tanja i Sanja su prsnule u smeh dok je Hari idalje zamišljeno zurio u neku daleku tačku iza prozorskog okna. Predeo je bio okupan sumrakom i poprskan zlatastim sjajem sunca na počinku. Kada je prva pomračina pritisla malene vagone, voz je počeo da usporava. Ubrzo su se začule kočnice i Hogvorts Ekspres se zaustavio na malom Hogsmidskom peronu.
Uskoro su se na desetine kočija vinule u vazduh, dok su po tmini jezera plovili mali osvetljeni čamčići predvođeni dobro poznatim i omiljenim Rubiusom Hagridom. Uskoro su se svi studenti našli u Velikoj Dvorani, polako su se rasporedili duž dugačkih, kraljevskih drvenih stolova, zamor je ispunio Dvoranu dok je oslikana Tavanica iznad njih treperila. Ron je mrmljao vidno iznerviran:
-Ma ta Rita Skiter je užasna žena! Sa njom smo imali problema i prošle, i pretpošle godine! Ali doći će njoj neko glave jednog dana!
-Doći će njoj neko glave USKORO, videćeš!- reče Beky sedajući za grifindorsku trpezu.
-Tišina! Sad će Dambldor da održi govor!- Hermiona je ustreptalo sedela na rubu stolice i nadlakćeno očekivala da se dugokosi osedeli starac pojavi i zauzme svoje mesto među profesorima. Međutim Dambldor se nije pojavio, umesto njega pojavila se profesorka Mek Gonagal u dugoj i svečanoj bordo odori po kojoj su blistale izvezene sitne zlataste zvezdice, meseci i planete.
Hermiona se našla u čudu. Otkud to da Minerva sedi ove godine na Albusovoj stolici? Čim je završeno tradicionalno razvrstavanje prvaka, Minerva ustade i raširi ruke:
-Dobrodošli na Hogvorts!- žamor je utihnuo i sada se mogla osetiti potpuna, skoro neprijatna, tišina koju je prekidao Minervin promukli glas- Kao što i sami možete zaključiti u profesorskom kadru je došlo do nekoliko promena ove sezone. Dok je prof. Albus Dambldor na vaznom poslu, ja ću ga zamenjivati kao privremena direktora Hogvortsa, takođe moram napomenuti da smo našli novog profesora Odbrane Od Mračnih Veština, koji nažalost zbog obaveza nije mogao da prisustvuje ovoj veseloj gozbi, ali videćete ga već sutra, na časovima. Dakle Odbranu Od Mračnih veština predavaće vam, i ove godine, Remus Lupin dok je stara postava profesora ostala ista. Naj ljubaznije bih vas molila da se i ove godine pridržavate pravila, i da ne bude nekih većih incidenata. Takođe bih morala da vas podsetim na pravila našeg domara Argusa Filča, koje biste trebali da ispoštujete. Perfekti, nakon završene gozbe molila bih vas da povedete mlađe studente do svojih spavaonica. Hvala.
Minerva je konačno utihnula, ponovo je počeo zamor među studentima, začuđena lica bila su iznenađenja nenadanim Dambldorovim odlaskom, kao i dolaskom Remusa Lupina na mesto profesora O.O.M.V.-a. Kada je Mek Gonagalova lupnula dlanovima stolovi se ispuniše raznim đakonijama i poslasticama, Ron je alavo dosipao sebi još restovanog krompira dok je Hermiona zamišljeno, natenane ispijala sok od bundeve. Hari je ćutao. Pogled bi mu se izgubio negde u daljini, odsutno je posmatrao sve i kao da bi na trenutke odlutao časom u neki svoj izmišljeni svet mašte. Nije ga čak ometalo ni Ronovo glasno mljackanje, čačkanje zuba, i nagle pojave Ser Nikolasa, odnosno Skoro-Obezglavljenog-Nika koji je svaki čas prolazio kroz trpezu ne bi li se pozdravio sa starim i upoznao sa novim grifindorskim studentima. Posle završenog jela Sanja ustade od stola.
-Gde ćeš?- upita Tamara radoznalo.
-Mhhhm...-promrmlja Sanja pocrvenevši- Paaaa... ovaj verovatno niste znali ali ja sam ove godine prefekt.
-Zaista? Ti i ko?- upita Tanja smeškajući se provokativno.
-...i ja.- reče Hari ustajući od stola polako. Sada je izgledao potpuno odsutno i neveselo a njegovo raspolozenje se iz trenutka u trenutak menjalo.
­-Sanja- okrete se Becky koja je očigledno već bila obaveštena o ovoj «maloj» pojedinosti –Hoćeš li pristati da mi praviš društvo kod jezera noćas u ponoć? Volela bih da ti, Tamara i Tanja budete tamo.
-Naravno! Zar misliš da bih propustila to fenomenalno spuštanje one sliterinske zmijetine Parkinson!? Ni za živu glavu! Da znaš da dolazim pa makar crkla!- reče veselo Sanja namignuvši joj, a potom podiže ruku- AJMO GRIFINDORCI OVUDA! PRATITE ME!
Tamara i Tanja su polako krenule sa Becky, Ronom i Hermionom dugim stepenicama do grifindorskog boravka. Žustro su raspredale o Lupinovom povratku i sladile se već unapred izvojevanom pobedom nad Pensi Parkinson, dok su iza njih veselo trčkarali Frodo i Krušenks.