Il est grand, blond, avec les yeux bleu...

~Tvorac~

Oboji moje suncokrete u žuto,

Daj im sunce svog osmeha da ih otvara.

Preplavi moje oči zelenim,
udahni im dubinu močvara.
Četkicom - dodirom prstiju vrelih,

razmaži osmeh preko beline mog lica.

Rumenilo i stid od pogleda smelih

na blede obrise obraza, jata ptica

od nežnih reči,

da me probude iz stoletnog sna.

Docrtaj mi srce, i cvet,

i zvezdu sa morskog dna.

Vrhovima prstiju tapkaj

- i tako puls mi stvori.
Nauči moje usne da se smeju,

jezik da govori.

Pokaži mi težinu poljupca

i vlažnost suze koliko vredi.

Budi moj vitez sa četkicom i kistom,

učmalost platna za mene pobedi.

Udahni mi dušu, 'mesto vazduha

pluća mi napuni svojim dahom,

jer bez tebe ja sam samo opsena,

ništavilost sivila prekrivena prahom.

Jer bez tebe, Moj Tvorče,

sam samo puka skica, mutna slika,

samo nema kontura na platnu života,

mrljava tačka bez boje i lika.<3

~Kanibalizam~

Dođi mi sa prvim mrakom,

sa mirisom crvenog voska.

Dodirni me,

bestelesno mišlju svakom.

Belinom belih rada i oporošću jagorčevine

jezik mi ukrasi.

Učini da budem tvoje mirno more

na kom se lome bure i nestaju talasi.

Moje suve usne okvasi

kapljama znoja.

Kraljica okovana slobodom:

pokaži mi da sam tvoja!

Sušu ugasi kišama belim,
sodomiju u meni ukroti
pogledom postojanim, vrelim.

Pokaži mi koliko te želim.

I želim da dodirnem nebo,

a nebo su tvoje dužice.

Veliko, okruglo, jedino sunce

je samo tvoje lice.

Toplinom daha od čemera spasi

mačju gipkost glatke butine.

Ti i ja, voljeni dečače,

noćas paramo goblen sudbine.

Krhkost lovine

unutar moje uske dubine

zazire od tvoje nepopustljivosti

i veličine.

U svojoj ljubavi toliko smo ostrašćeni

sopstvenom krvlju naposletku napojeni...

I iznova u meni utoljavaš glad.

Putenost unutar tkiva,

čvrstoća naspram mekoće,

dok tvoje potomstvo u nju se sliva.

Puniš mi grlo i pluća i pore,

u njima dijabolik i svetac se bore.

Večeras smo, dragi, grehom opijeni,

materijom, željom, vriskom - ubijeni.

Zašto si mi zavarao pa sada samo tvoj lik

svetli u bunarima mojih zenica?

Zašto si me zaveo, pa je sada tvoja kosa,

tamno klasje, mojim usnama najslađa pšenica?

Naša perverzija jeste moderni kanibalizam,

naša strast - neutoljeni vampirizam.

Samo pod tvojom kožom ja drhtim,

grčim se, vrištim, i plačem.

Ljubav se uteruje telom i duhom,

a ne pretnjom i mačem.

Uđi u mene,

gosti se mojim mesom i budi tu,

uzmi me odmah, bez reči, i svu.

Tu ostavi svoj miris, i dane, i godine,

jer ako izađeš: od mene šta će da ostane?

~Neobjašnjeno~

Verna i neznatno sitna

naspram ovoga sveta,

Pred tobom klečim,
U biti nebitna.

Celivam ti skute,

U svojoj hladnoći
Zarobljavam tvoju toplinu.

U sobu nadiru boje žute.

~Jednostavnost~

Lakoća pokreta u tvojim rukama,

toplota daha, na putenim usnama.

Savršenstvo spoznah u belini tvog osmeha.

Kroz ponoć klizi Simfonija uzdaha.

Harmonično bride

Tvoji prsti niz moje niti,

U zenicama iskre sreće

Ni ponoćnom tminom se ne mogu skriti.

Ti – kao čvrstina zemlje,

svetlost dana, kraj svih lutanja.

Ja – kao mekoća mačke,

Samo žena, muzika svih tvojih ćutanja.

Ti si svršetak mog zlatnog klupka,

Moje Sunce i Mesec,

Moja jedina lutka.

Dva azurna oka moja su krila,

Ma gde gledala, i ma gde bila.

Naša sreća nitima snova se tka,

Sreća. Želim te. Ti i ja.