HP fanfikcija

-POGLAVLJE 6-

Sunčeva svetlost zlokobno je treperila poput starog leprikonskog zlata, na vrhovima sada već napuštenih šatora. Divlji izuvijani redovi navijača koji su tek trebali da se vrate kući bili su bučni i protezali su se preko čitave doline. Trava po kojoj su gazili bila je poput debelog tepiha jarke smaragdno-zelene boje koja je smirivala dušu posle jedne divlje i neprespavane noći. Ipak i tu travu kao da je vrelo sunce nagrizalo i pržilo, uzimajući zivot iz nje baš kao što je...
Staklaste napola otvorene oči Kornelijusa Fadža sada su izgledale vodnjikavo i neživo. Poput dugmića prišivenih za staru krpenu lutku, bile su uprte u neku neodređenu tačku na tavanici. Njegovo telo bilo je tromo i zavaljeno u veliki, mekani naslon stolice izrađen od najfinije kože. Ruke su mu bile opuštene i padale su pod uticajem onoga što su Normalci nazivali 'Gravitacija'. Sve osim šaka: šake su bile zgrčene u neku divlju agoniju čvrsto stiskajući u svom mrtvačkom stisku najnovije izdanje 'Dnevnog Proroka'. Na zgužvanoj naslovnoj strani mogla su se jasno videti dva velika naslova: «NAŠI GONIČI (NE)VARAJU!» i «TEROR U UKLETOJ KUĆI BLEKOVIH!». Persi cokćući jezikom dođe do beživotnog Fadžovog tela prislonivši mu palac na grkljan.
-Nema pulsa... sirotan...-Peri reče svojim 'najpožrtvovanijim-šlihto-tonom'. –Nerviranje ga je ubilo...
-AHA! DOOBRO KO SE KLADIO NA NEDELJU DANA?!- Začuo se glas jednog od mlađih čarobnjaka iz Odeljenja za magijske igre i sportove.
Pošto ga je Remus Lupin prostrelio ''Umukni-Inače-...'' pogledom - novopečeni čarobnjak je zaćutao.
Izgleda da je Kornelijusu srce zaista eksplodiralo od silnog nerviranja. Iz njegovog ledenog mrtvačkog stiska, Persi izvadi 'Dnevni Prorok' i stade čitati naglas nekolicini okupljenih Aurora i radnika Ministarstva.
«NAŠI GONIČI (ne)VARAJU!
Ovakve su bile reakcije zapanjenih poklonika kvidiča iz raznih krajeva sveta sinoć, kada je odrzan finalni kvidič meč Britanija-Irska koji je završen (mogu reći KVARNOM) pobedom velike Britanije! Kazna nije usledila čak ni posle STROGO-ZABRANJENIH faulova kao što su «Prikucavanje» i teški fizički napadiu «Kidisanje». Kao vrhunac naših «fenomenalnih» igrača jedan od goniča, Flint, je besomučno udarao jurišničkom palicom (prethodno preotetom na silu od irskog jurišnika) po čuvaru i kapitenu irske reprezentacije. Ipak maloletna B.P. (17), jedna od vatrenih obožavateljki britanskog čuvara Olivera Wooda, napravila je najveći skandal skočivši sa vrha tribina. Posle je nastala panika među navijačima te su maloletne huliganke H.G. (17) i L.L. (17) (koja je inače i ćerka autora komercijalizovanog bezveznog i šund časopisa «Cepidlaka») fizički i psihički zlostavljale slavnog i predanog čoveka Lucijusa Melfoja. Njegov maloletni sin D.M. (17) zadobio je teške povrede ali je junački izdržao kukavični napad jadnih i mizernih, ljubomornih vršnjaka S.S., R.W., F.W., G.W., T.G. T.W. a u ovom incidentu učestvovao je i «čuveni» Harry Potter. Publika je bila nezadovoljna - ne samo odlukom mladog britanskog čuvara Olivera Wooda, da spase poludelu obožavateljku već i Ministarstvom Magije koje nije ništa učinilo povodom situacije na terenu i tribinama.
«Situacije prikucavanja su sve učestalije», rekao je sinoć jedan od predstavnika odseka za magijske igre i sportove koji je želeo da ostane anoniman, vidno iznerviran je još dodao «Mislim da će ovo pravilo u buduće morati da se poštuje i da će time biti eliminisane teške povrede Čuvara koje smo previše često viđali. Sve mora biti mnogo čistije i poštenije nego što je bilo večeras. Ova publika je prosto užasna!» U istom trenutku predstavnik odseka je bio primoran da se povuče, jer je besna okupljena masa počela da ga gađa iskidanim i polomljenim suvenirima. Čarobnjaci iz odseka za magijsko sprovođenje zakona došli su na mesto događaja da rasture gomilu kao i uvek prekasno, a gomila je pretila da će «prikucati» Ministra Magije lično kao i nas, poštene novinare koji samo vršimo svoju dužnost. Jedan pegavi šestogodišnjak napustio je stadion kikoćući se.
«Volim PRIKUCAVANJE!», smejao se on novinarki Dnevnog Proroka. «Moj ćaća i ja volimo da gledamo kada spljeskaju one Čuvare! JA ĆU BITI GONIČ KAD PORASTEM!»
Ovo samo govori o načinu kako vaspitavamo našu decu! Još stresnija činjenica stigla nam je rano pred zoru kada smo shvatili da je sudija ubijen za vreme utakmice. Zbog ovoga će možda većina omrznuti kvidič zauvek!
Nadajmo se samo da sledeće Svetsko Prvenstvo neće biti upamćeno po maloumnim suicidalnim tinejdžerkama, beskrupuloznim i potplativim igračima, i kranje korumpiranim članovima Ministarstva!
Rita Skiter»
Zgrožena i zabrinuta ljudska lica koja su okupljeno sa pažnjom slušala ono što je Persi čitao, utihnula su kada se on ponovo nakašljao i počeo da čita sledeći članak pored kojeg je bila velika, uokvirena fotografija. Na fotografiji se naziralo mnoštvo zaposlenih odraslih čarobljaka i veštica koji su preskakali nečija umrtvljena tela na podu.

« PROKLETSTVO PORODICE BLEK
...se izgleda odrazilo i na ostale, nedužne ljude koji su kao žrtve pretrpeli velike gubitke u ranim jutarnjim satima. Ministarstvo (kahm... kahm... ili bolje reći: ono što je od njega preostalo) pokušava da sakupi neke tragove ili dokaze koji bi doveli do počinioca ovog kriminalnog zločina. Žrtve su ovoga puta bili ljudi sa visokih položaja Ministarstva. Broj žrtava još uvek nije tačno utvrđen jer su tela (kao i većina dokaza) razneseni na delove. Smatra se da je pet osoba preminulo a dve su teško povređene i prenesene na urgentnu negu u bolnicu za magijske povrede Sveti Mungos. Tako da su oko šest i trideset izjutra, u Sveti Mungos hitno dovedeni auror N. Tonks (21) i E. Vens (35). Ove dve veštice u kritičnom stanju i potpunom mentalnom nestabilnošću donete su i smeštene na urgentno odeljenje za psihosomatske poremećaje teške vrste. Ispred vrata njihove bolničke sobe istog trenutka dopremljeno je i maksimalno obezbeđenje. Čuvari Zakona su i ovoga puta omašili, tako da možda nikada nećemo saznati pravu istinu o tome šta se dogodilo tog kobnog 29. avgusta u ulici Grimvuld. Da li je moguće da je prokletstvo Blekovih stiglo i izvršioce pravde ili se nešto drugo uplelo u ovu misteriju? Nije li moguće da se vratio Onaj-koji-ne-sme-biti-imenovan? Šta je to posedovalo toliku raznornu moć da opustoši kuću, ubije pet (ili više) aurora, i nanese trajne i ozbiljne mentalne ozlede? Nešto više o ovome na 25. strani...»

Persi je završio sa čitanjem, bar se tako činilo jer mu je glas zastao u grlu. Kao da ga je neka nevidljiva knedla gušila. Reči ohrabrenja su mu zapinjale negde ispod grkljana dok se trudio da deluje smireno. Drhtavim rukama spustio je izgužvane novine na hladnu, ovalnu površinu stola, i zaplašenim pogledom potražio koji smirujući smešak-utehu na licima svojih kolega. Ipak sva lica bila su namrgođena a nekoliko vodnjikavih očiju uzdržavalo se da ne zaplače. Kingzli Okovgrom, Elfijas Vrdalo, Dedalus Digl, Stardzis Podmor, Hestija Džons i Ćudljivko su bili mrtvi. Rasparčani na komadiće eto tako... Bez razloga? Da li je neko to učinio iz zabave? Dojavio da novinarka «Dnevnog Proroka» pokušava da prokopa «zabranjene» podatke o «Redu Feniksa» a onda iz zasede napao i poubijao najbolje ljude ministarstva? Ludooki Ćudljivko! Čak su i njega uspeli da eliminišu? Nikome nije bilo jasno kako je ova nenadana tragedija mogla da se dogodi. Persiju su skliznule naočore sa vrha nosa, i razbile se o tvrd, kameni pod. No ovog puta, riđokosi mladij se nije uštogljeno sagao i upotrebio jednu od svojih «Repario» čini. U tom trenutku nije ni primećivao svet oko sebe... Tonks? Zar je to moguće? Oduvek je obožavao Tonks, čak i ako je ona bila njegova sušta suprotnost. Voleo je njen buntovnički stav, i njenu blistavu pamet kada bi morala da se izbori sa nekim problemom. Obožavao je njene mane. Njenu mozda preteranu, ali simpatičnu smotanost. Bila je tako ležerna, tako opuštena, i tako cool ali ipak uspešna i ambiciozna. Bila je sve ono što je on oduvek želeo da bude - a nije mogao. Persi nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je Tonks bila na ivici smrti, da je visila nad ponorom nepovrata a da on nije bio tu da joj pomogne, da joj se nađe u nevolji, kao što je obećao, one divne večeri. Zvezde su te večeri padale, a jedna je pala pravo Persiju u krilo. To veče u uskoj Šimširovoj ulici Persi je pokazao svoju iskrenu i osetljivu stranu Nimfadori kada joj je ustreptalih usana šapnuo šta oseća prema njoj. Tonks je sada bila izgubljena zauvek. Ali Persi nije želeo da odustane... Krupnim koracima izađe iz šatora odgurnuvši pritom svoje začuđene i uplašene kolege u stranu, izvadio je čarobni štapić:
-Accio metla!- pod ruku mu dolete prva metla koja se našla tu u blizini. Bila je to jedna pristojno očuvana Vatrena Strela. Persi se odgurnu od tla i polete u pravcu zadimljenog Londonskog neba.

Uskoro je stigao pred veliku staromodnu robnu kuću sazidanu od crvene opeke. Iznad velikog staklenog izloga bio je okačen stari, izbledeli natpis «Čistka i Rašlje, DD». Celo mesto odavalo je utisak ofucane i trošne ruševine. U izlozima je bilo nekoliko feleričnih lutaka sa nakrivo nameštenim perikama, koje su bile nasumično razbacane. Na dvokrilnim staklenim vratima sa desne strane stajao je natpis «Zatvoreno zbog renoviranja». Persi priđe izlogu u kome nije bilo ničega osim izuzetno krhe i ružne zenske lutke. Lažne trepavice su joj se odlepile i onako su visile sa pola oka, a bila je obučena u fluorescentno-roze najlonsku haljinu sa keceljom.
-Došao sam da vidim Nimfadoru Tonks.- izgovori Persi jedva čujno zamaglivši svojim dahom prljavo staklo ispred sebe. Već sledećeg trenutka lutka nežno klimnu glavom i pozva Persija svojim zglobnim prstom da uđe. Persi zakorači kroz staklo izloga i nestade naizgled stopivši se sa vazduhom. Persi se sada našao na prepunom prijemnom odeljenju gde su razno razni čarobnjaci i veštice sedeli na nizu rasklimatanih drvenih stolica. Veštice i čarobnjaci u svetlozelenim odorama išli su duz redova 'pacijenata'. Postavljajući pitanja a zatim zapisivali odgovore u svoje beležnice. Persi nije imao vremena za gubljenje; probijajući se kroz rulju u čekaonici stigao je do šaltera ispred kojeg je pisalo 'Informacije', za pultom je smireno sedela omanja i pomalo zdepasta plavokosa veštica. Pored plavuše stajao je veliki putokaz koji bi trebao da potpomogne u snalaženju kroz bolnicu.
«NEZGODE SA PRIBOROM à Prizemlje...Eksplozije štapičja, kotlova, saobraćajne nezgode na metlama, itd.

POVREDE OD MAGIJSKIH STVORENJAà Prvi sprat... Ujedi, opekotine, ubodi, polomljena kičma, itd.

MAGIJSKI VIRUSIà Drugi sprat... Zarazne bolesti, Zmajske boginje, skrofungulus, infektivna, itd.

TROVANJE NAPITCIMA I BILJKAMAà Treći sprat... Osipi, povraćanje, nekontrolisan smeh, itd.

ŠTETA OD ČINIà Četvrti sprat... Neotklonjive kletve, uroci, nepropisno primenjene čini, psihosomatska obolenja, itd.

ČAJDZINICA ZA POSETIOCE I BOLNIČKA RADNJAà Peti sprat...Suveniri, restoran, kafiterija, prodavnica praktičnih čini i sastojaka za napitke.

AKO NISTE SIGURNI GDE DA IDETE, NISTE U STANJU DA NORMALNO GOVORITE, ILI NE MOZETE DA SE SETITE ZAŠTO STE OVDE, NAŠA VEŠTICA-HOSTESA RADO ĆE VAM POMOĆI.»

Persi je za trenutak zastao da pogleda tablu sa natpisom. Tonks je sigurno bila na četvrtom spratu. Tamo su bile neizlečive čini... On priđe pultu za kojim je sada plavokosa veštica loknaste kose iz dosade turpijala nokte ne zainteresovano gledajući oko sebe.
-Došao sam da posetim Nimfadoru Tonks.- reče Persi- Trebalo je da je sinoć stigla...
-Nimfadora Tonks?- ponovi veštica razrogačivši oči na Persija- Oh to je ona sirotica zeleno-narandzaste kose što je umislila da ima pet godina?
-Da.- procedi Persi kroz zube nevoljno, streljajući hostesu oštrim pogledom punim prekora- Da, valjda je to ona...
-Da, da- zbrzano promumlja veštica- četvrti sprat treća vrata desno, ali bojim se da samo trošite vreme. Potpuno je smetena znate, a i obezbeđenje koje je jutros stiglo ne da nikome osim vidara da prođe u sobu.
-Hvala vam.- reče Persi odsečno i potrča uz stepenice.
Ispred trećih vrata sa desne strane strazu su čuvala dva starija i dosta kršna muškarca obučene u duge crne odore sa specijalnim, ali identičnim crnim naočorama pričvršćenim uz čelo.
Persi samo prođe pored njih, a kada ga jedan od čarobnjaka uhvati za rub odore Persi užurbano i nervozno pokaza bedž koji je bio dokaz da je on član ministarstva.
-Dobro. Budi brz.- reče jedan od čaronjaka pomerivši se s vrata.
Vrata su skliznula u stranu i Persi je zakoračio u malu sumornu sobicu. U sobi su bila samo dva pacijenta. Jednu od njih Persi je prepoznao kao Emelinu Vens, koja je u tom trenutku verovatno spavala. Druga je bila Nimfadora Tonks. Njena špicasta i uvek vatrena, živa kosa virila je ispod pokrivača. Sada kao da je polako venula, izgledala je monotono i neprikladno. Nimfadora se prevrtala po krevetu na samom kraju sobe, tik pored sićušnog prašnjavog prozorčeta. Persi polako i nečujno priđe njenom krevetu i pomazi je po kosi, u tom momentu Tonks se trgnu i ustade sa kreveta skočivši i dočekavši se na noge, hitro se odaljila dok je očima poput ranjene tigrice probadala Persija. Imala je nešto u očima, taj neki ludački pogled, odsutnost. Zenice su joj bile abnormalno velike i uperene ka Persijevom licu, dok je mrmljala nešto ne dokučivo. Persi ustuknu ali pokuša ponovo da je dotakne.
-Tonks to sam ja – Persi! Zar me ne prepoznaješ?!- reče Persi užasnut prizorom.
Tonks ga pogleda malo bolje još uvek grčevito se pripijajući uza zid a potom poče da vrišti i urla besno šutiravši sve stvari pred sobom. Noćni stočić sa još par stvari se našao na podu dok je Tonks u histeriji lupala i rukama i nogama. Lice joj je bilo izobličeno u divljoj agoniji. Persi je zaprepašćen otvorenih usta posmatrao neku novu Tonks. Šta su joj to učinili? Uskoro u sobu upade vidar sa svojim pomoćnikom.
-Džonatane molim te: drži je.- reče Vidar dok se spremao da joj saspe napitak u grlo. Tonks se otimala ali je morala da proguta lek kada su joj zapušili nozdrve.
-Izvinite.- reče vidar Persiju- Nije htela jutros da popije lek, mislili smo da neće biti nekih većih problema. Sada bi sve trebalo da bude u redu.
Persi je samo klimnuo glavom još uvek ne odvojivši pogleda od Tonks koja je sada sa smirenim i odsutnim izrazom lica posmatrala vidare koji su izlazili iz sobe.
-O! Tonks...- uzdahnu Persi sedajući na rub njenog kreveta.- Sirotice moja, šta su ti to učinili?
Umesto odgovora usledila je ledena tišina.
-Mama, mama! Nemoj da mi pleteš kike! NE VOLIM SVEZANU KOSU!- plačnim glasom reče Tonks gledajući u plafon i glupo se smeškajući.
-Smiri se Tonks... Ja, ja nisam tvoja mama...-reče Persi pomilovavši je po ruci.
Sa Nimfadorinog lica polako izblede osmeh. Na trenutak je pomno posmatrala Persija, a onda upita:
-Da li smo se već upoznali?
-Ovaj, da... jesmo- reče Persi dok su mu se oči punile suzama.- Zar me ne prepoznaješ Tonks? Tvog Persija? Zar me uopšte ne prepoznaješ? Zar se ne sećaš kako smo bili srećni?
-Tonks? Ko je Tonks?- reče Nimfadora kao da joj je pomalo ne prijatno što ne zna a onda joj se osmeh ponovo pojavi na licu toliko naglo da je bilo prilično zastrašujuće.
Persi zavuče glavu u ruke da bi prigušio jecaje očajanja, ali Nimfadora ga povuče za rukav. Kada ju je ponovo pogledao više nije mogao da primeti to okruglo, veselo lice koje je toliko voleo. Sada joj je lice bilo mršavo i iznureno, oči su joj bile ugašene i bez sjaja, a kosa monotona i mrtvačka. Stidljivo je otvorila šaku, a na njenom dlanu se pokazao sada već uveo pupoljak ružičaste hortenzije. Persi se nasmeja.
-Da Tonks...Volim te...-reče Persi tiho dodavši-...još uvek.
Nimfadora poče da koluta unezvereno očima pevušeći i mrmljajući nešto sebi u bradu «Mi želimo vam srećan Božić... mi želimo vam srećan Božić... mi želimo vam srećan Božić i srećnu Novu Godinu...».
-Tata... ne želim da idem ove godine u Hogvorts. Druga deca me začikuju zbog moje čudne kose...- reče Nimfadora prenuvši se iz 'Božićne pesme' dok je pričala kao pod uticajem nekog čudnog transa.
Persi je pomilova po čelu, sklonivši joj par oklembešenih i ofucanih pramenova sa lica.
-Malena moja, nije još uvek Božić...
Ali nije stigao da završi rečenicu kada Nimfadora poče da se bacaka po krevetu divlje zabijajući glavu u jastuk.
-BELATRIKS! BELATRIKS LESTREJNDŽ! ZAŠTO TO RADIŠ?! TI SI MI TETKA! SMILUJ SE! NEEEE!!!! PROKLETA BILA! BELATRIKS!
Persi odskoči sa kreveta. Belatriks Blek Lestrejndž. Jedna od najpokvatrenijih i najzlobnijih Smrtoždera, bila je desna ruka Tamnog Lorda. Znači Belatriks ju je napala sinoć sa svojim smrtožderima?
-Tonks! TONKS! Reci mi jel te BELATRIKS NAPALA? RECI MI! UBIĆU JE, KUNEM SE SVIME! OSVETIĆU TE TONKS, OSVETIĆU NAS! RECI JEL BELATRIKS?- Persi ju je zgrabio za ramena i vukao, ali ona poče još više da se dere i da zabacuje glavom unazad.
-NEEEE! LUCIJUSE! UBILA JE ĆUDLJIVKA! LUCIJUSE BIĆEŠ PROKLET! PLATIĆETE SVI! SVI ĆETE PLATITI ZA OVO! TAKO MI SVEGA... BELATRIKS! TO ME BOLI...BOLI ME...PREKINI! PREKINI TI ODVRATNA ŽENTURAČO!- Tonks se zverski drala, sve dok u sobu nisu upala dva člana obezbeđenja, podigavši je sa poda. Vidari su ponovo uleteli u sobu i cokćući jezikom nervozno sasuli Nimfadori još jednu dozu leka niz grlo.
-Poseta je završena. Mislim da bi bilo najbolje da izađete, gospodine.- reče jedan od članova obezbeđenja. Persi klimnu glavom odlučno. Bilo mu je sasvim dovoljno i ovo što je čuo dosad. Belatriks Lestrejndž i Lucijus Melfoj su bili te noći u Grimvuld plejsu, sada je bio siguran u to, i čvrsto rešen da se osveti. Sa pažnjom je stavio sasušeni pupoljak hortenzije u džep odore i izgubio se iza dvokrilnih drvenih vrata.
***

-Albuse nisam sigurna da je to najbolja odluka za školu...-reče Minerva ozbiljnim glasom dok je posmatrala Dambldora koji je sa koferima silazio niz duge zavojite stepenice Hogvortsa.
-Nije najbolja...ali je JEDINA odluka. Ne postoji drugi način Minerva.- samouvereno reče Dambldor.- Šta ako uskoro počne drugi rat protiv Voldemora? Ko će biti tu da prikupi i ujedini snage ministarstva? Siguran sam da ćeš se ti dobro snaći u upravljanju ovom školom. Hogvorts je oduvek bio tvoj dom.
-Ali... Ali Dambldore... Ja...
-Nema ALI Minerva, potreban sam narodu. A ti si u ovom trenutku i više-nego-potrebna ovoj školi. Obavezno me izveštavaj o svemu što se događaja.- reče Dambldor hladno dok je stavljao 'locomotivus' čin na svoj prtljag i izlazio iz zamka.- Slušaj, znam da će možda biti malo teško u početku...Ali ako ti bude potrebna neka pomoć samo mi pošalji sovu. Sve dok budem bio potreban i jednoj osobi u ovoj školi, ja ću biti tu. Zapamti to dobro.
-U redu... Novi ministre- reče tužnim glasom MekGonagalova.- Nadam se da ćeš se dobro snaći na Fadžovom mestu, Albuse. Nedostajaćeš nam.
Dambldor je u ruke uzeo jedan svilenkasti šal a potom nestao. Minerva je još uvek smireno stajala na Hogvortskom zemljištu ispred velikog jezera. Na njoj je sada bila opterećujuća dužnost direktorke Hogvortsa, a nova školska godina je počinjala samo za dva dana.